СЕМАФОР...

У мојој вароши постоји само 8 СЕМАФОРА (мислим да сам добро избројала) и то 8, ако сте приметили, већ месецима не ради, тако да кроз све те раскрснице нашег варошког живота, возачи треба да возе са дозом повећане опрезности... СЕМАФОР тај неприкосновени саобраћајни светлосни знак, чија су светла (црвено, жуто и зелено) постављена вертикално...

Замислимо да је наш живот, нешто попут СЕМАФОРА и да је тај животни СЕМАФОР са тачно дефинисаним значењима, којих има укупно 3... Тако би црвено светло забранило пролаз... Жуто светло (уколико сте пешак) било би забрана пролаза за све, осим за оне који су већ почели да прелазе коловоз... Но, уколико сте возач неког возила, то би значило забрану пролаза за све осим за возила, који у трену појаве жутог светла не могу да се на безбедан начин зауставе и закоче... И коначно зелено светло био би слободан пролаз... 

Са овим саобраћајним светлосним знаком, лако је баратати, уколико нисте далтониста (ја далтониста нисам)... Тако је и у животу... Потребно је разазнавати боје и тумачити њихов прави смисао (признајем мањка ми знања из те области)... А шта ми би да јутрос пишем о СЕМАФОРУ???... Као, требала би да кажем да сам то синоћ смислила (и да сам већ почела да правим концепт) или да напросто о нечему треба и данас размишљати - писати... Али, није тако...

Шта ако причу о СЕМАФОРУ смишљам 16 месеци... И то је СЕМАФОР из једног суседног града, који се некако упечатљиво урезао у моје памћење... Сећам се, наш аутомобил беше заустављен црвеним светлом (мени се учини изненадно и нагло)... Тог јунског осуначног јутра, ја сам била сувозач, што значи да сам имала фантастичан преглед гледајући као и увек право испред себе... А шта се десило???...

Док ми чекамо зелено светло, са моје леве на десну страну, преко зебре (пешачког прелаза), улицу је прешао један пешак... Знам и како беше обучен... Ако је то важно за ову причу ево да кажем... Пешак беше сав од тексаса, а то значи да беше у тексас јакни и фармеркама... Чудим се како сам све то регистровала, ја која се уопште не осврћем лево ни десно, јер зна се - ја гледам само право...  Гледам своја мала посла...

Оно што добро памтим, а везано јесте за тај дан и СЕМАФОР, можда управо јесте тај лик, па сада могу слободно да кажем да сам видевши тај лик, уствари видела: духа, зомбија или ванземаљца... Није нимало застрашујућ тај лик, али о лику не бих смела даље писати, јер нико ми не би поверовао... Зато, заборавите тај лик...

Но, како год доживели моју јутрашњу причу (мада је очигледно да ми је ниво писања опао у поређењу са претходним причама)... Али, причу о СЕМАФОРУ, морала сам избацити из себе... И како год ово причање било названо, призор на СЕМАФОРУ беше реалистичан (бар се у мом оку догодио тај саобраћајни светлосни знак)... СЕМАФОР...