Решили сте да проширите и употпуните знање из француског језика, тако што ћете отићи на шестонедељни курс у Женеву, на шта вас је упутио бивши професор француског (онај из реалке) Матић... Одлучили сте да то буде наредног лета 1899...
ММ: "Још у Даљу започињем са обнављањем градива из француског језика... У Бечу налазим нови стан и тамо из дана у дан, учим француски... Научио сам граматику из уџбеника... Но, све то беше недовољно за читање теже лектире и за слободан говор... Речник ми беше најодвратнија књига... Немачки сам научио потпуно и то без речника"...
Ево јутрос пада јесења киша, а ви сте баш по овако "ружном" времену остајали рађе код куће, цео дан седећи и учећи француски... Живели сте повучено, а опера беше ваша једина разонода... Те године и ваш брат Љубиша долази у Беч на студије Пољопривреде... Но, он је станова са Бранком... Виђали сте се викендом...
ММ: "После Божића, могао сам да читам све књиге на француском и то без употребе речника... Требало је научити и свакидашњи разговор на француском... Узео сам приватне часове конверзације код наставнице Францускиње, удовице госпође Адријене (ближила се 40-ој години)... Имао сам 3 часа недељно... Тај мој први час беше 17 фебруара 1899, а тај дан памтим по томе што из новина сазнадох да је француски председник Феликс Фор преминуо"...
Тај дан беше и почетак ваше велике и страсне љубавне романсе, која је трајала до ускршњег распута и вашег одласка у Даљ... Смршали сте и убледели, што је ваша мајка још из авиона приметила... Из Даља сте написали писмо госпођи Адријени, у коме сте јој рекли да више нећете долазиту у Беч и тако се од ње опростисте заувек... Одлазите у Швајцарску...
ММ: "Боравак у Швајцарској би нешто најлепше... Из Женеве у Даљ доносим гомилу француских књига... Решио сам да књиге на немачком не отварам (осим ако су научне), све док не прочитам бар 10 хиљада страница на француском... Тог лета заборавих да сам студент Технике... На крају пете гопдине требало је положити и други завршни државни испит, који је обухватао 16 разних предмета... Ја сам у току треће године положио само 2 најлакша, а остало ми је још 14... Говорио сам: Кад се лењи накани, цело село запали!"...
Но, вас је ипак неколико крупних и озбиљних брига у свему томе добро омело... Надолазили су неки тужни моменти... Ваш брат Љубиша враћа се болестан из Беча, а дијагнозу беше тешко поставити... Били су то нови сетни дани... Отишли сте у Беч, но мислено веома оптерећени... Слабо сте учили... Свако писмо од мајке, додатно би вас избацило из шина...
ММ: "У Даљ дођох пред католички Божић у децембру... Љубиша и даље болестан... Наиђоше и нове невоље... Најмлађе дете ујка Васе, син јединац Дејан, умире на операцији слепог срева... Био је то страшан дан... Код Љубише је установљена дијагноза: туберкулоза... Пребледео сам и срушио се на столицу... Лекари ми рекоше да то не саопштавам мајци и брату... Гутао сам у себи свој тешки јад и бол, но правио сам веселу фацу... Имао сам потребу да се исплачем и да бар тако олакшам душу"...
Отишли сте у Беч, а после две недеље стиже вест телеграмом о братовљевој смрти... Но, ви сте још пре тога кренули у Даљ и затекли брата на посмртном одру... Био је то нови потрес и нови талас јада, којим сте изгубили полет... А нисте били одушевљени ни новим предметима - Грађевине на води...
ММ: "Те године учио сам са лакоћом сферну астрономију, вишу геодезију и геологију, али сам се стално питао зашто би могла да ми служе сва та знања и где би их могао касније применити... Техника ме разочарала и на том пољу као да није било места за све моје способности и наклоности... Погрешио сам дебело у избору позива, али назад нисам могао... Плашио сам се самоће, па се Бранко доселио код мене... И Бранков млађи брат (Љубишин вршњак) умире од туберкулозе"...
Од куће и даље стижу тужне вести... Јован (син деда Димитрија) после 2 године брака остаје удовац са нејаким синчићем... Запали сте у нова жалосна расположења, а и сан вам је тешко долазио на очи..
ММ: "Цела година ми тако прође, а оно мало заосталих испита сам некако отаљао... Мој добри друг Никола Жупунов рече да морамо положити испит код професора Шена (Грађевине на води)... Био је то огроман предмет, а до испита су остале само две недеље... Говорио сам да је то немогуће... Бугарин беше упоран и само је понављао: "Све се може, кад се хоће!"... Било ми је тешко да га разуверим... Он се преселио код мене... Бранко је отишао кући... Донео је преко 20 дебелих свезака (белешке са предавања)... Од јутра до мрака Никола је читао, а ја сам га слушао"...
У то време бечке листове затрпавају натписи о великој женидби краља Александар Обреновића са Драгом Машин... Пошто сте у кафану одлазили само на доручак, желели сте и да мало завирите у новине, али вам Никола није дозвољавао да их читате... Чим би доручковали, Никола би вас враћао на "посао" - спремање испита... Изашли сте на испит и обојица положили са врло добром оценом...
ММ: "Задовољан успехом, вратих се у Даљ"...
Нема коментара:
Постави коментар