АПСУРД...

Ја нисам философ сањалица (можда бих волела да то јесам) и не могу неке речи (можда већину речи) да схватим буквално, јер уколико би до тога заиста дошло у мојој глави, онда би то неизоставно био прави - АПСУРД...

Данас желим да мало сањарим (размишљам) о још једној вечитој неисцрпној теми (мада немам много помоћног материјала), а уз све то јесте лакше размишљати - писати... Усудићу се да мало прозборим о УМЕТНОСТИ, јер све ми се чини да у мени постоји и чучи бар један мали уметнички ген... И генетски гледано, за то има итекако основа...

И тако кажу како под уметношћу треба (требало би) подразумевати само и обавезно сво оно стваралаштво, које у себи негује и које собом изражава (сведочи) лепоту (свелепоту)... А лепота би опет требала да буде све оно што се конзументима уметности допада...

На уметност нас нешто увек подстиче и то су углавном осећања (сада не улазим у природу и порекло тих осећања)... Приметно је да у уметности чврсто стоје загрљене: Доброта, Истина и Лепота... 

Али, постоје и другачија гледишта на уметност, која треба сада  и овде укључити, а по којима уметност настаје ради саме уметности, па ту као да нема (и нема) места овом збратимљеном загрљају... Тако имамо Доброту на једној страни, Истину на другој и Лепоту на трећој страни...

Но, одмах се намеће и треће мишљење, по коме је уметност достаојна сваке осуде и покуде... За творце оваквог мишљења, уметност је опасна и штетна... Једном речју - ниска (ониска)...

Сходно овим мишљењима о уметности (мада верујем да их има и више од ова 3), потребно је даље и на време уочити постојање, такође и најмање 3 врсте уметности...

Прва јесте и била би свакако висока генијална уметност, чија дела не застаревају временом и чија дела су надвечна, па такву уметност називамо и зовемо - савршеном уметношћу великих мајстора...

Друга врста јесте средња (осредња) талентована уметност, где таленат није на нивоу пуног савршенства једног генија, већ је таленат исказан кроз ововремено стваралаштво...

Трећа врста јесте ниска занатска уметност, која задовољава искључиво укусе гомиле и то на један сензационалистички начин, па је циљ бављења овом уметношћу почесто споредни, као што је богаћење, популарност и томе слично...

Било како било, зна се да уметност има, поседује и излива готово магични (магијски) утицај на понашање људи, а што се може приметити и осетити кроз слушање музике или ишчитавање литературе и тако даље... 

Уметност би у својој бити и сржи, требала да нас подстиче и подстакне да се што дубље замислимо и запитамо над нашим овоземаљским Животом и да кроз ту уметничку датост покушамо да одгонетнемо или приближно одговоримо - а који је то смисао Живота и свега тога што се плете око Живота???...

Уметност треба и мора да поседује стваралачку слободу и та стваралачка слобода је неприкосновена нужност сваке уметности... Уметност никада не би смела да буде сведена на неку врсту распуштености и запуштености... Уметност не би смела бити ничим недоличним заведена... А то управо значи, да уметност никада не би смела да буде сведена на ниске и најниже могуће гране...

И за крај овог малог размишљања, треба рећи још и то, да уметност јесте све оно што носи назнаку високог, доброг, лепог и истинитог стваралаштва једне епохе и времена...

Мада, за мене је данас уметност била испећи брзи колач од јабука... И ја сам га испекла...