Крајем јануара 1926 долазе вам у посету два млада инжењера Команде ваздухопловства Ферић и Бетиније, које је послао генерал Станојловић. Они вам саопштише да Команда приступа изградњи аеродрома у Бежанији, Краљеву, Скопљу, Мостару, Загребу и Панчеву. Требало је начинити двојне хангаре од армираног бетона са распонима од 35 и 40 метара. Беше то онда највећа грађевина те врсте у целој држави. Генерал Станојловић вас позива на договор.
"Нисам се могао оглушити о тај позив. Пођох у Петроварадин где се налазила Команда. Потписао сам споразум о сарадњи. Први радови отпочели су на Бежанији и у Краљеву. Моја породица оде на 2 месеца у Киб, а ја лето проведох на аеродромима Бежаније и Краљева. Увече сам се освежавао жупским вином и месом са роштиља. Преморен физичким напорима, заспао бих као заклан".
На иницијативу декана Филозофског факултета Владе Петковића, саграђени су појединачни станови за 50-ак професора и другог особља Универзитета, касније названи - професорска колонија. Пројекат беше дело Светозара Јовановића. Но, ви сте урадили пројекат за вашу кућу, по свом ћефу, са дебљим зидовима и степеницама блажег нагиба. Убрзо се ангажујете и за још неке занимљиве послове.
"Октобра 1926 две недеље проводим на новосаграђеном друму Краљево-Рашка. Године 1927 имао сам посао у Управи монопола у Кавадару, а 1931 у Чапљини. Команда морнарице послала ме 1928 у Сплит и Дувље, а 1931 у Боку Которску, када сам свартио и до Дубровника. Народна банка послала ме 1932 у Битољ".
Стрепели сте да ће вас сва та силна путовања ометати у даљем научном раду и тако умањити продуктивност, што се ипак није десили, откријте нам и зашто?
"Непрекидан научни рад умара наш мождани апарат и тиме слаби и његову интуицију, главни извор стваралаштва, док га повремени прекиди посла освежавају. То је чинио и мој колега Михаило Петровић бавећи се рибарством. Тај његов споредни позив био је користан. Важно је та два позива не радити у исти мах, већ алтернативно. Користио сам лулу и дуван за освежавање можданог апарата".
Кућне посете нисте примали пре 18 сати и нисте дозвољавали да вас ометају у научном раду. Посете су морале бити заказане телефенским договором. Већ после 22 сата лежали сте у кревету. Пре спавања прочиатли би бечке новине или неку књигу лепе књижевности. Најтеже су вам падали одласци на крсне славе, али сте и то решили. Ви сте се одрекли тога, а место вас и даље су одлазили Тинка и Васко. Само сте код Богдана и Мике одлазили на славу. Здравље вас је беспрекорно служило. Никада вас није болела глава.
"Сем две-три краткотрајне грипе. Стално запослена глава, но никад преоптерећена, вршила је своја посла не само без поговора, већ са видним задовољством".
Крајем јуна 1927 Кепен вас писмено обавештава да спрема велику научну енциклопедију Приручник климатологије, у 5 томова, у сарадњи са 30-ак првокласних научника, у издању берлинске издавачке куће. Пошто Кепену беше 81 година, за сарадника је узео минхенског метеоролога младог Гајгера. Кепен је ипак дочекао завршетак тог дела, а лично је ускочио уместо руских научника, којима је комунистичка државна власт забранила сарадњу.
"Позвао је Кепен и мене за сарадника. Срели смо се у Кибу. Позвао је за сарадника и Јеврејина професора Виктора Конрада метеоролога. Кад су Аустријанци освојили Београд Конрада је Војна управа окупиране Србије поставила за управника метеоролошке опсерваторије у Београду. Ту је провео 3 године и у издању бечке Академије наука објавио генералне податке и прву студију о клими Србије. Сва тројица споразумели смо се врло одбро о садржају и обиму сарадње на Приручнику климатологије".
Враћате се у Београд одакле Кепену шаљете свој рад, а он га прихвата без иземне. Двадесетчетвртог новембра 1927 потписали сте уговор са издавачком књижаром. Истог месеца, стиже вам још један позив за сарадњу.
"Иста берлинска издавачка кућа Браће Борнтрегер хтела је да изда Приручник климатологије. Научне установе и опсерваторије појавише се за претплатнике. То их определи да приступе издавању приручника геофизике, па су се обратили Бену Гутенбергу професору универзитета у Дармштату и геофизичару. Гутенберг ми у писму саопштава да ће на пројекту радити 40 научника и дело ће изаћи у 10 великих томова. Позива ме на сарадњу. Ја сам то одбио рекавши да ме је Кепен већ ангажовао. Но, Гутенберг то није уважио. Хтео је моју сарадњу. Радити у исти мах два велика посла! Двадесетосмог јанура 1928 потписао сам уговор сарадње на Гутенберговом Приручнику".
Та два велика посла завршили сте за 10 година. За тај рад у Београду није било литературе, па сте 16 маја 1928 отишли за Берлин. У научним круговима дочекани сте пријатељски и срдачно. Имали сте одличне услове за рад, па вам остаде времена и за берлинске музеје и оперу. Посао сте завршили и пре замишљеног рока. Из Берлина свраћате на 2 дана у Минхен, као и у Грац код Кепена и Вегенера.
"Тада сам им саопштио да имам потпун преглед и коначан суд о питању померања полова. За та 2 дана што сам их ту провео, Вегенер ми изложи све што зна о саставу земљине коре. Од силног чињеничног материјала, долазило је за мене у обзир само оно што се дало похватати у математичке обрасце и што је имало механичког значаја. Вегенер је веровао у моју довитљивост и то да ћу наћи механички узрок померању полова. Испрати ме је до трамвајске сатнице. Више га никад нисам видео. Настрадао је таргично у експедицији на Гренланду".
Ујка Васа умире и ви опет осетисте слабост и неизвесност. Сви ваши покровитељи умиру један за другим: Чубер, Брик и чика Андрија. Имали сте 50 година. Били сте доброг здравља, богатог животног искуства и са великом дозом самопоуздања.
"Извадих из архива свој првобитни немачки написан рукопис своје Математичке теорије топлотних појава, који је довршен пре 10 година. Многе делове тог рукописа могао сам преписати без икакве измене за Кепенов Приручник климатологије. Отпочео сам посао служећи се писаћом машином. Оцењени са техничке стране, моји рукописи стекоше признања издавача и слагача. Од 100-тине рукописа моји су били најбоље опремљени. Кепен долази у Београд. Показао сам му рукопис. Био је врло задовољан. Са њим сам био у живој преписци 20 година".
Главна тема вашег рада на Кепеновом Приручнику била је наша Земља са њеном садашњом климом и климом њене прошлости. Први одељак бави се теоријом осунчавања Земље, други одељак - утицајем Земљине атмосфере на осунчавање Земљине површине и проблемом математичке климе, а трећи одељак - доби наслов Астрономска теорија климатских промена.
"Нашао сам се пред питањем чијим обрасцима за израчунавање секуларних промена астрономских елемената наше Земље да се послужим - Стоквеловим или Леверијеовим. Посаветовах се са колегом Војиславом Мишковићем, који је опремио, уредио и подигао на ранг савремених европских опсерваторија и нашу беогардску. Морао сам причекати да Мишковић изврши израчунавања секуларних промена астрономских елемената земљине путање. Уговорени термин померих са Кепеном за још 4 месеца. Мишковић је изабрао два најспособнија помоћника Митриновића и Фемпла. Крајем новембра 1929 предаде ми готова израчунавања, изврешна за временски интервал од минулих 600 хиљада година".
Четвртог маја 1930 одлазите у Грац и предајете Кепену рукопис. Тај ваш рад издат је као засебна књига под називом Математичка климатологија и Астрономска теорија климатских промена. То дело преведено је и на руски, када је 1939 издато од стране Државног издавачког завода у Москви. Половином јуна 1930 кренули сте са породицом на летовање. Стигли сте у Инзбрук у варош где је ваша наука доживела своје прво јавно признање. Остали сте 2 дана, а онда сте отишли за Швајцарску у Луцерн.
"Одавно сам желео да видим ту варош и језера на којима лежи. Опловисмо лађом цело језеро. Пођосмо даље железницом, па опет седосмо на лађу и искрцасмо се на француској обали Женевског језера у Тонон. Васко је завршио малу матуру и немачким језико владао је добро. Овде дођосмо да научи и француски. Ту ми стижу из Берлина коректуре првих тек сложених табака моје Математичке климатологије. Гутенберг је ишчекивао мој први прилог његовом Приручнику. Но, ствар није била тако једноставна".
Знали сте да Приручник није намењен астрономима од струке, већ геофизичарима. У тој својој обради послужили сте се оруђем векторске анализе. Радили сте по цео дан. Ујутру и увече на кратко би сте се прошетали променадом дуж језера.
"Једног дана над језером угледах огромни дугуљасти балон Цепелинов како у свом лету прелеће језеро. Тај балон беше право чудо аеронаутике, но кратког века. Ондашњи авиони, малецки лептирићи према том џину, убрзо га наткрилише својом брзином, окретношћу и поузданошћу. Давид савлада Голијата! Крајем јула заврших рукопис за Гутенбергов Приручник. Отишли смо до Женеве, где смо последњи пут Тинка и ја ту били пре 30 година. Ту се зидала велелепна палата нација".
Вратили сте се у Београд из прескупе Швајцарске. Откуцали сте рад на машини и проследили га Гутенбергу. Са почетком јесени осетили сте премор од убрзаног научног рада. Неопходан вам беше духовни одмор и рад који неће оптерећивати мождани апарат. Срећом дошао је нови посао.
"Команда ваздухопловства позива ме да надзирем довршење великих засвођених армиранобетонских кровова на бежанијском аеродрому. Свако јутро ишао сам лађом у Земун, а та вожња Савом и Дунавом освежавала је моје преморене живце. Фијакером сам стизао на аеродром. Напрезао сам ноге по градилишту, али сам одмарао главу. После ручка припалио бих лулу и уз турску кафу написао у Грађевински дневник своје примедбе, замерке и наређења".
На аеродрому сте посматрали једно повеће јато рода и шта сте уочили?
"Уверио сам се посматрајући њихове кругове, да је лет птица лепши и гипкији од лета најокретнијих авиона. Био је ту и облак комараца, од којих смо се спашавали бекством".
Ту сте провели око 6 недеља, укључујући и одласке на друге аеродроме. Почетком зиме враћате се научном раду. Радили сте на другом одељку вашег прилога за Гутенбергов Приручник, који је носио наслов Обртања Земље.
"У њему сам модернијим оруђем векторске анализе обрадио класичну теорију обртања Земље, при том дубоко завирио у те појаве и ту нашао одскочну даску са које сам могао запловити и у проблем секуларног кретања Земљиних полова. Тај одељак завршио сам јула 1931".
Нема коментара:
Постави коментар