*Врло брзо уселили сте се у радни кабинет вашег оца, но пошто сте били сићушни, упали сте у ту столицу, а велики писаћи астал, беше вам некако недостижан... Ту сте седели, читали и писали... Уредно вам је пристизао часопис "Невен"... Ту сте саставили ваш први "коњички скок": "Ко за туђом вуном пође, сам острижен кући дође", који сте послали Змају у Беч... Желели сте да буде одштампан у "Невен"-у, али вам је Уредништво рекло да је то погрешно (како се касније испоставило - с правом тачно)... Био је то ваш први јавни "фијаско"...
ММ: "Била је то и моја прва поучна лекција са поруком - не гурај нос тамо где му није место"... Но, навечер нисам дуго могао да заспим... Стално сам размишљао и маштао... Звали су доктора да ме прегледа... Рекао је да сам слаб,али здрав... Требало је да ојачам и доктор је рекао да свако јутро у 10 сати једем пресно месо, пијем пиво и радим гимнастику... Пиво нисам окусио због горчине, а пресно месо ми је пријало... И са гимнастиком нисам славно прошао... Пао сам и поломио руку"...
*Опраштајући се са гувернантом коју сте испрва "мрзели", а наком сазнања да је пука сиротица, много заволели, написали сте ону предивну мисао, која гласи : "Дечје срце пуно је доброте, ваља га само извести на прави пут"... Убрзо је стигла нова гувернанта Зорка, а за њом рачунаљка, глобус и географска карта... Синоћ сам била у прилици да видим унутрашњост ваше (недавно реновиране) куће, као и све очуване предмете на неким старим фотографијама, као и неке ваше породичне портрете...
ММ: "Нисам волео да учим и понављам ко папагај, већ сам усвајао само оно што сам успео да прозрем својим духовним оком... Гутао сам приче из грчке митологије... "Невен" беше моја лектира, а Змај најбољи Учитељ... Цуњао сам очевом библиотеком... Опчинила ме једна књига о европским лептировима... То су красна створења... Набавио сам мрежу и почео да ловим лептирове... Ускоро сам имао своју збирку... Схватио сам да је школа коју нам природа пружа узвишенија од свих овоземаљских школа, а да је љубав према природи нешто што ме је толико учинило срећним (и даље ме чини)"...
*У вашу кућу стиже и клавир... Зорка вам је давала прве часове... Брзо сте напредовали, но проблем је настао када је брзо стечено знање требало применити... Одустали сте од учења клавира (за који ипак треба много стрпљења по речима саме Зорке), али не и од размишљања - шта ће бити ваш будући позив...
ММ: "Музику сам много волео... Имао сам одличан слух... Моја дечја занимања и забаве биле су више духовне прироиде... Зими се нисам усуђивао да станем на клизаљке као мој брат Љубиша... Зиму сам проводио највише у соби играјући се са играчкама из Беча... По завршетку трећег разреда ујка Васа ми поклања диван сребрни сат и тако сам научио не само да мерим, већ и да ценим време... Ласкао ми је нови надимак "млади господин"... Тако сам се и осећао... Почео сам да свирам тамбуру, па чак и да састављам бећарске и патриотске песмице... Сматарли су ме за паметног (а на сву срећу, ни ја нисам у то сумњао)"...
*У четвртом разреду долази у вашу кућу учитељ, који вас подучава старословенском језику, црквеном појању и веронауци... Почиње Старим заветом, што код вас ствара збуњујућа питања... Научили сте и дуго забрањиване молитве, а на Божић у даљској цркви са братом и сестром читате Апостол... А шта се десило са Новим заветом???...
ММ: "У Новом завету сва та патња Христова посебно ме дирнула... Трагао сам за правом Истином... Све сам запиткивао око себе и сви су ми различито говорили и одговарали... Био сам ошамућен од те превелике збуњености... Размишљао сам и дању и ноћу... Руководилац нашег дућана Паја ми рече: "Бог је - природа", али ме замоли да то никоме не говорим... У башти смо имали једну сеницу и у то време моје верске кризе, размишљао сам зрело... Посматрао сам ту под сеницом једног повећег паука како разапиње своју мрежу... Дивио сам се тој геометријској правилности и питао се: ко га томе научи... Закључио сам са узвиком: Природа... Ето га - чист пантеизам"...
*У лето 1889-е у Даљ стиже гостујућа позоришна дружина и изводи трагедију "Деспот Ђурађ Бранковић", на чијем сте извођењу заплакали... Након тога спијатељили сте се са свим тим глумцима... Почели сте се интересовати за позоришне комаде...
ММ: "Упознао сам на десетину наших позоришних дела, но мени се највише допала Суботићева драма о боју на Косову... Та драма ми се најбоље урезала у главу... Глумци су отишли из села, а ја сам дотадашњу жељу да постанем Робинзон, заменио жељом да постанем глумац"...
*Сазрео је моменат да кренете у варош, у Осјек, у школу, у нову средину са сестром, али у вашу душу се увукла неописива туга...
ММ: "У Осек сам пошао са сузама у очима тог октобра 1889-е... Седам година провео сам у кругу мајчине родбине Муачевића (од тога 3 године код ујка Паје и 4 године код ујка Пере)... Недељне ручкове код ујка Јоце адвоката (од кога се могла добити само озбиљна поука) и ујка Васе (од кога се могла добити веселост и разонода) још памтим... Школа беше више него лака"...
*Шта сте радили у слободно време, кога сте за разлику од већине својих школских другова имали на претек???...
ММ: "У слободно време почнем крадом (нико да не зна) са писањем своје драму "Боја на Косову" за наше дечје позориште у Даљу... Премијера те моје драме одржана је на други Божић у Даљу... Ујка Васа ми је тада даривао новчаницу од 10 форинти и биле су то моје прве најслађе пером зарађене паре"...
*Шта се десило на једном од часова хрватског језика???...
ММ: "Једино сам ја лепо и без једне једине грешке урадио састав из хрватског језика, о томе како се нека мува удавила у млеку, иако се у мојој породици говорио српски екавски књижевни језик"...
*Враћате се у Осјек...
ММ: "Враћам се и тешко се разбољевам, да сам чак имао 185 изостанака... Био сам најмањи и најслабији од укупно 73 ученика... Зимски семестар завршавам као најбољи ђак у разреду, иако су ме као болешљивог слабића морали фијакером возити у школу... Имао сам свој метод учења: схватити, запамтити и препричати својим речима... На пролеће сам ловио лептирове... А када сам на часу омиљене ми зоологије добио управо то питање, професор је рекао да мене нико не може достићи... Другови су ме заволели... Преписивали су моје радове... Ја сам им шапутао, због чега сам бивао кажњаван, па чак и уписиван у дневник"...
*Поменусте 73 ђака, од чега је само 5 стигло до матуре, ако се додају и касније придошлице, укупно вас 11 је матурирало... Учили сте са вољом, оно што вас је интересовало, а све остало по потреби... Филолошки предмети били су вам досадни... Опчинила вас географија и зоологија (путовања и природа)... А историја???...
ММ: "Допала ми се и ботаника, па сам одлучио да постанем ботаничар... Геометрију сам научио из књиге сам.. Но, тај мој таленат није запазио професор геометрије, већ професор минералогије, који нам је предавао кристалографију... Читао сам забавне књиге попут Жила Верна и друге... Од ујка Васе једном добијам на дар књигу "Цртице о магнетизму и електрицитету" Отона Кучере... Тако сам одшкринуо врата пребогатог света проналазача... Убрзо сам у својој соби имао малу електричарску радионицу... И питао сам се: зашто нас муче са нашом досадном школом и нашао одговор, а он гласи: зато што је школа само за глупане!"...
*А сусрет са проналазачом инжењером чика Андријом...
ММ: "Андрија беше брат ујна Данице... У Бечу је изучио технику, но пошто се оженио Швабицом, родитељи га се одрекоше... Постао је шеф инжењер Шкодине фабрике топова у Плзену, а радио је и у фабрици парних машина код Рустона у Прагу... Оболева од туберкулозе и бива му ампутирана нога до колена... Код Рустона је учинио свој први велики проналазак познат у историји парне машине као "Радовановићеве крмилице"... Од Рустона је прешао у Шкодину фабрику, где стиже чак до главног инжењера са годишњом платом веће од министарске... Шкодиној фабрици прибавио је светски глас... Имао је два сина, Миту и Косту... Напушта Шкоду и одлази у Цирих... У Осеку се задржао 10 дана, а ја сам гутао његове приче... Заједно смо у мојој соби направили Морзеов телеграф и слали смо телеграме из једне собе у другу"...
*Шта вам је на крају рекао???...
ММ: "Рекао ми је да ако желим да будем инжењер, онда све што нацртам мора бити толико промишљено, тачно и егзактно... Све мора да се сложи у длаку"...
*А Тесла???...
ММ: "Ујка Паја је донео најновији број загребачког дневниг листа "Србобран" и ту беше описана посета Николе Тесле, Београду 2-ог јуна 1892-е (иначе једина његова посета Београду), његов дочек и саопштење о проналасцима... Разумео сам о чему се ту ради и почео да маштам, како би било лепо да постанем инжењер или проналазач, као чика Андрија или Никола Тесла"...
Нема коментара:
Постави коментар