САМОЗАБОРАВ...

Преиспитаћу САМОЗАБОРАВОМ сваку данашњу потребу и тако ћу се кроз узорну идеју и тренутну инспирацију помало одужити, свему ономе што још нисам написала и никад више нећу... 

Провинцијско штиво није много корисно, нарочито у ово прохладно јесење време неких не много досадних киша...
Имам утисак да се много понављам тражећи данашње речи, а ја ипак не бих волела да се својим причањем понављам... 

Но, по том сада наметнутом питању, не могу рећи да сам поуздано тачна... 

Занемарите моје понављање и схватите то као још један пораз... 

Храним и даље моју скептичну данашњу мисао...

Није ли скепса неприхватљиво неподношљива или подношљиво прихватљива???... 

Свеједно и онако полагано падам или тонем у САМОЗАБОРАВ...

И на крају кратко схватим: па мени људи недостаје стратегија...