Кренули сте возом пут Беча, с` кофером у руци, у који беше смештено пар књига...
ММ: "Кренуо сам у бели свет, а из свог топлог породичног гнезда излетео сам као птица у туђину и то раширених крила"...
Већ сутрадан по доласку у Беч крочили сте у здање Технике, на којој је те године било 1300 слушалаца... Тог дана обилазили сте и разгледали фасаде града... Највише вас је импресионирала Бечка опера... А шта се десило те вечери у ђачкој гостионици???...
ММ: "Моја епизода са пивом, тако звано "ђачко крштење"... Испијало се пиво из чаше од 2 литара... Две туре сам платио ја, а умало и трећу... Пијем, пијем, а зној ме облива по лицу, па и сузе ударају на очи... Испразних чашу до дна... Сви ми честиташе, а ја сам се кисело смешио... Једва се отарасисмо таквог друштва Веселин и ја, па кретосмо пут опере... На репертоару беше "Кармен" "...
Место ваших тамошњих окупљања беше и српско академско друштво "Зора", основано 1863. Но, Сабо Јелић (будући директор железница БИХ и помоћник министра саобраћаја Југославије) сазнаје из бечких новина за намеру раскопавања гробља Санкт Маркус, где су почивале кости Вука С. Караџића... Јелић као председник "Зоре" отвара питање преноса Вукових посмртних остатака у отаџбину... Тај пренос је извршен у јесен 1897, када је Вук похрањен на улазу у београдску Саборну цркву, поред Доситеја Обрадовића... У која сте јавна друштва још ступили???...
ММ: "У "Словенско певачко друштво", којим је од 1896. дириговао Матеј Хубад (будући директор Љубљанске конзисторије)... Мој глас бас беше слабашан, но ја сам приступио друштву... Чланство у "Зори" и осталим друштвима узимао сам надасве озбиљно"...
Како сте ускладили све то са предавањима на Техници???...
ММ: "Предавања сам имао само до подне... Рађе сам одлазио на куглање, у оперу, у кафане, на излете"...
Рађају се и прве бечке љубави...
ММ: "Моја прва бечка љубав беше продавачица Мина, слатко и невино девојче... Наша љубав беше само од пољубаца и ништа више... Била је то безгрешна љубав... Растали смо се пред божићни распуст... На растанку поклоних јој златан крстић од злата, а од ње сам за узврат добио њену фотографију"...
Устајали сте касно изјутра (и ја сам јутрос устала у 11 сати и 30 минута)... Обавезно сте морали одспавати 8 до 10 сати доброг и квалитетног сна... Али, то се почео одражавати на вашу посету предавањима... Једва сте ишчекивали да започну предавања из математике... Она су почињала у 7 и 30... Тада сте се морали пробудити будилником, да не окасните, јер сте на Технику и дошли управо због математике...
ММ: "Сећам се тог првог предавања из математике по кишном дану и професора Циндлера... Био сам покислог одела... Престајао сам то предавање и био без могућности да било шта прибележим... Следеће предавање беше из рационалне механике (од 9 до 10) код професора Фингера... Заузео сам место и доста тога забележио... Те моје белешке преписиване су и дуго су кружиле међу студентима технике... Треће дневно предавање беше из дескриптивне геометрије, код доцента Куглмајра (од 10 до 13 сати)... Ту нисам ништа бележио, јер сам све одавно знао... Убрзо су открили ту моју добру упућеност, па су ми давали најтеже задатке, које сам са лакоћом решавао"...
На часовима слободоручног цртања код професора Грубера, својим вештим даром стеченим још у реалци, проглашени сте врло брзо за најбољег цртача. Више нисте похађали предавања код Циндлера, ем што су почињала рано, ем што су вам била бескорисна... Набавили сте уџбеник по коме сте учили математику... А онда???...
ММ: "И таман кад сам почео да учим диференцијални и интегрални рачун, омете ме друштво... У нашој студентској соби, почеше да се окупљају Срби студенти и то постаде њихова вечерња трпезарија... Неки би ту и преноћили... Чак сам и нека Фингерова предавања преспавао због свега тога... Мој школски рад беше мршав, но ја сам се телесно развио и поправио... Од куће сам отишао са 53, а на распуст сам се вратио са 59 килограма, румених образа и пунашак... А нико није знао колико сам водио неуредан живот живећи на јеловнику мршавих ђачких гостионица... Мајка и ујаци бише пресрећни и назваше ме правим Бечлијом... Но, само је мој понос још додатно нарастао"...
Дочекали су вас кући као живу легенду... Ви сте добро били свесни правог стања... Повукли сте се у собу да озбиљно учите математику... Радили сте прецизно и верно, у сеоском миру, свесни да хука и бука велике бечке вароши не би била довољна да све то изучите месецима... С` повратком у Беч, опет су се наметнуле друштвене обавезе...
ММ: "Да... "Зора" је припремала светосавску забаву, а ја сам био у приређивачком одбору... Забава беше боља, да боља није могла ни бити... Скупили смо лепа новчана средства неопходна за пренос Вукових костију... После забаве прионуо сам на учење... Згрозио сам се увидевши да математику не могу спремити до испитног рока... Решио сам да се припремим из друга два испита - механике и геометрије"...
Уместо Куглмајра, на технику долази Чех Соботка (будући професор Прашког универзитета), који се бавио теоријом кривих и површина... Он је тражио само 3 цртежа, док сте код Куглмајра урадили преко 20... Положили сте све испите, осим Циндлерове математике... У Даљу сте прионули на учење...
ММ: "Учећи математику, почео сам да пишем "свој уџбеник"... Учио сам дању, седећи у хладу багремова, за асталом, покрај самог Дунава... У размишљању упирао сам поглед на другу обалу Дунава и тим гледањем у даљину, мој видокруг се ширио и у духовном смислу... После вечере у соби сам уз светлост петролејске лампе решавао задатке... За дубоко размишљање, била ми је погоднија слободна природа, него уска собица... Развио сам се у самосталног самоуког мислиоца"...
Испит из математике заказан је за 17 новембар 1897. На том испиту професор беше избечио очи на вас, када сте му признали да на његова предавања нисте ни долазили... Ваше речи су гласиле да он треба да оцени ваше знање, а не ваш долазак на предавања... Онда је уследило пропитивање, кроз сито и решето... Све сте одговорили без грешке... Пуна два сата трајало је пропитивање... Добили сте одличну оцену, а са професором се растадосте пријатељски...
ММ: "Овим сам се вратио на прави пут... Вредно сам радио, а амбицијом сам истрчао испред осталих... Услови школског рада, постали су бољи... Те године у Беч, код нас на стан, долази и мој братић Бранко на студије медицине... Он нам је завео строгу дисциплину... Будио нас је рано узјутра и терао да идемо на сва предавања... Покорно смо га слушали"...
Онда је за професора математике стигао Чубер - име које вас је привукло на Технику...
ММ: "Његове реченице биле су мајсторско дело строге логике, без иједне сувишне речи и омашке... Бележио сам савку реч... Писао је математичке обрасце, као да их клеше длетом у камену... Искром људског ума налазио је решења... На тим предавањима, спријатељио сам се са Бугарином Николом Жупуновом... Кроз Чуберову слушаоницу прошло је преко две хиљаде студената... Тада избијају велики ђачки немири... Немачки студенти су тражили да се чешки језик протера са универзитета... Тако су упали немачки студенти на Чуберово предавање у намери да га спрече... Чубер се повукао пред "силом" и отишао достојанствено... Дошло је и до уличних туча између немачких и словенских студената... Врата технике су забрављена... Зимски семестар се окончао пре рока, захваљујући коме смо имали два месеца распуста... У Даљу сам спремао Чуберов предмет"...
Вратили сте се у Беч и нашли засебан стан ближе Универзитету и ту би само преноћили... До поднева учили сте на Техници, а од 14 до 20 сати проводили сте у универзитетској библиотеци... Спремали сте вредно испите, радећи сваки дан по 10 сати... Избегавали сте друштво, разоноду и забаву... Добро сте се припремили...
ММ: "Испит из математике код Чубера 26 јуна... Први сам се пријавио на листу полагача... Чубер беше врло задовољан мојим знањем... Положио сам све испите са одличном оценом, осим дескриптивне геометрије из које сам добио врло добру оцену... Био сам ослобођен полагања првог државног испита"...
Нема коментара:
Постави коментар