Поред науке и професорског позива, ваша разонода беше путовање, боравак у природи и уметност. Београдску климу ваш син и супруга нису баш најбоље подносили. Зато сте 1919 спас од жеге потражили на Бледском језеру.
"Најотменије летовалиште. Лепо плаветно језеро. Зелени брегови. Кристална вода, но језовито хладна. Шумски ваздух и мисли освежене дахом природе. У скученој хотелској соби сам се досађивао, а досада не одмара већ умара као што је познато".
Идуће лето 1920 провели сте у Бечу, где наилазите на врло срдачан пријем. Рат није угасио, а ни помутио ранија пријатељства. У то време наш динар беше златна валута у Бечу, па сте и те дане описали као златне дане. Упознали сте се са једним одличним физичаром, кога сте хтели довести на Универзитет, јер је такав стручњак недостајао Београду.
"Беше то млади Рабинович Хазелеров рођак, који беше рад доћи у Београд, а пошто му је пољски био матерњи језик, могао је брзо научити српски. Но, све се изјаловило. Рабинович оде за професора у Лавов, а Београд остаде без стручног физичара".
Од 1920-1932 (9 лета заредом) проводите у летовалишту Кибу. Тамо сте одлазили и за неке божићне празнике. Нова омиљена дестинација од 1921 постаје и Семеринг, чувен по својој железници из 1848-1854. Зна се да је Аустрија прва на свету изградила брдску железницу.
"Пругу је пројектовао венецијанац Карло Гега. У дивљини природе, у стрмо стење, провалије, у столетне шуме и корита брдских потока уплела је техника свој рукотвор и њиме их повезала у хармоничну целину, у песму, у оду природи и људском духу. На висини од 896 метара положена је главна железничка станица Семеринга".
После доручка са штапом у руци одлазили сте у свакодневну шетњу по шуми, а враћали сте се тек за ручак.
"Шума је храм, светилиште природе, неоскрнављено човечјом руком. Поприште слободе, ваздуха, и узраста биља и живих створова. Природа их подиже, негује и храни, без учешћа човековог. Све ту расте и живи по своме ћефу: борови, јеле, букве, жбуње, папрати, печурке и дивљач. Човек је те нерегистроване житеље шума који живе без личне карте увелико истребио. Ипак сам при свакој шетњи виђао хитре веверице, којег детлића, коју совуљагу како дрема, којег зекана, а једанпут и дивљег срндаћа".
После ручка седели сте на тераси. Ту сте читали, размишљали и писали. Пред залазак Сунца, са супругом и сином одлазили сте у вечерњу шетњу. Да се вратимо опет на причу о Бечу. Тамо сте били посредник за нека наша грађевинска предузећа и набављали сте фабричке уређаје и опрему.
"Дошао је и нов начин градње. Печена цигла замењена је шупљим бетонским блоковима. Написао сам чланак о новом начину грађена у Техничком листу. У Бечу купих за јефтине паре разне грађевинске машине, мешалице за бетон, багер за вађење речног шљунка са својим половним парком. Снадбео сам се и новом научном и забавном литературом. Набавио сам и кожну гарнитуру за своју собу са великим писаћим столом и библиотеком. Платих је 234 хиљаде аустријских круна што беше свега 5500 динара. Такав намештај не бих могао купити у Београду ни по 5 пута већој цени. Добро ме очерупаше при царињењу".
Слободно време проводили сте у библиотеци Техничке велике школе. Посећивали сте бечке музеје и друге знаменитости. После рата отворене су и одаје двора аустријских царева. Били сте зачуђени скромношћу неких соба. На поду једен собе беше стари ћилим. Зидове су покривали скупоцени гоблени.
"Намештај беше леп и украсан, но очајно неудобан. Не видех ниједан кутак где би се човек могао повући и тишину, ниједну фотељу у коју би се могао удобно завалити и размишљати, ниједан сточић на који би могао положити књигу или хартију. И нигде ниједну књигу. У чему су проводили своје време некадашњи становници царског двора?".
У бечкој опери затичете нову послератну публику. Били су то ратни богаташи, лишени уметничког разумевања. Позориште је и даље стајало на висини старог задатка. Беч беше уметнички центар средње Европе.
"У Бечу сам 1908 купио своје прво наливперо Ватерманове марке и служио се њиме све до 1941, а да га никада нисам морао дати на оправку. Све што сам у току те 33 године написао или срачунао, исцурило је из тог пера. И друго перо које сам набавио беше исте марке".
И ја сам од једног господина (сада покојног чика Миће) добила на дар перо исте марке и њиме уписивала незаборавне часове од септембра 2001. Добих га ту негде на поечтку 2000. Сада перо стоји у фиоци...
"Први џепни календар купио сам 1924 и он ми је послужио као дневник. Бележио сам у њега из дана у дан најважније догађаје, а понајчешће предмет мог научног рада. Тај обичај остаде ми и до данас. Вратио сам се прекинутом научном раду о другом постулату теорије релативитета и о променљивом сјају двојних звезда. То беше нови научни замашни посао и решавање новог космичког проблема. Двадесетпрвог априла 1924 предао сам Академији на штампање расправу о том предмету".
Пошли сте у Даљ да прославите Ђурђевдан, но ваш син се напрасно и тешко разболео. Одсуствовали сте из Београда добрих 5 месеци. Одлазите свега пар пута до Београда. Двадесетпетог маја на столу Универзитета затичете Кепенову пошиљку. Беше то коректура Кепен-Вегенерових дела, који су садржавали ваш дијаграм и пропратни текст. Ви сте требали да све још једном прегледате и додате ако шта треба и пошаљете што пре назад, јер је дело већ у штампи.
"При мом другом свраћању у Београд 10 јуна, министар просвете Светозар Прибићевић ми говори да ме на испите зрелости шаље у Загреб и није се обазирао много на моју невољу што ми је син болестан. Рече само да и у Загребу има одличних лекара. И 13 јуна пошао сам у Загреб. Доктор препоручи да сина 3 месеца одведем на брдску висину. Отишли смо у Кибу. У Загребу сам као министарски изасланик љубазно дочекан. Већ 1 јула били смо на Кибу и тамо остали 3 месеца. Мелем чистог брдског ваздуха освежи нам душу и напоји је надом".
Одмор и сунчање су јако неопходни. Лежати сатима, ћутати, дремати или читати. Свеж брдски ваздух јесте одличан подстрекач апетита. Безбрижност и веселост. Ово су само неки од ваших премудрих животних искустава и поучних савета. Па да их услишимо...
Нема коментара:
Постави коментар