Када је Тони Рела био доцент Универзитета у Грацу, упознао је Вегенера, редовног професора Метеорологије и Геофизике. Вегенер је познат и по томе што је заједно са братом Куртом, априла 1906 извршио лет у балону, у трајању од 52 сата. Вегенер је ишао у експедиције на Гренланд.
"Вегенер није имао нарочита укуса ни изразита талента за математиче науке. Био је оштар посматрач природе и борбена духа. Публиковао је дело Термодинамика атмосфере и прве основе своје теорије померања континената. То дело је Вегенер пре објављивања послао Кепену, а убрзо Вегенер постаје Кепенов зет. Године 1915 Вегенер објављује дело Постанак континената и океана. Они су 1924 заједно довршили своје дело Климати Земљине прошлости, које је изашло пред Конгрес немачких природњака и лекара у Инсбруку. Тони ме позива на тај конгрес".
Том приликом сте упознали Вегенера лично у једној пивари. Држао је велику криглу пива, а у зубима лулу. Био је у друштву свога брата Курта, Хајнриха и Фикера, свог претходника на катедри у Грацу и још два метеоролога из Берлина. Они су вас већ познавали преко ваше књиге из 1920. Сутрадан отишли сте на његово предавање.
"У току предавања Вегенер је поменуо моје име и дело из 1920. Кад спомену моје име, поцрвенех преко ушију, а одахнух душом када се слушаоница поново замрачи. На платну се појавише 3 криве што сам их израчунао и послао Кепену. Вегенер је о својој властитој теорији померања континената говорио скромно и уздржано, али о мојим кривама, говорио је повишеним нагласком и са доста елана. Мојој сарадњи посветио је велики део свог предавања и толико признања".
То предавање изазвало је велики утисак и након њега повела се краћа дискусија. Ви сте побегли из слушаонице, повучени у страну, док се гужва не разиђе, а и да не би постали предмет пажње учесника конгреса. Требали сте поћи на уговорени састанак са Вегенером, али нисте могли да се сетите назива гостионице. Случајно сте срели бившег колегу из предузећа Питела - Ериха Милера и са њим сте отишли на пиво.
"Након свега хтео сам поћи да обиђем пензионисаног професора Чубера, но на конгресу сам сазнао да је Чубер тешко оболео и да му је мождана кап ослабила моћ говора. Одустао сам од те посете. Нисам имао храбрости да тако силну памет и знање, сада гледам скрхану и оронулу".
Вратили сте се у Београд у породичну кућу. Чекали су вас "ситнији" научни радови, хрпа писама, дописница, посмтних објава, неплаћених рачуна, расправа страних научника, службених аката, позива на стручна мишљења и техничке експертизе. Последње поглавље вашег дела које се бави температуром планета, ушло је пре осталих поглавља у научну литературу и резултати су 1925 саопштени у ширем обиму.
"Од 1921-1924 амерички астрономи су хтели да директим мерењем топлотних количина што их емитују површине Месеца, Меркура, Венере, Марса и осталих планета одреде њихове температуре, да их докуче мерењем топлотних количина што их њихове површине емитују и шаљу нама. Топлота Сунчевих зракова је много приступачнија мерењу, него топлотно зрачење осталих небеских тела. Но, Американци изгледа нису познавали резултате мога дела, ако су их и познавали, веровали су својим осетљивим апаратима више него компликованом математичком апарату мога дела".
Чувени немачки астроном Рудолф Селигер објавио је шири извештај о питању температура планетских површина, а скоро половина тог извештаја била је посвећена вашој теорији. Иако је изнета у скарћеном облику, пренета је успешно. Он је закључио да су ваши резултати поузданији од америчких мерења, а да су њихова мерења потврдила оно што сте пре њих докучили и објаснили.
"Тај неочекивани брзи успех мога дела подстакао ме је да га допуним решењем још којег конкретног проблема. И код спољних планета Јупитера, Сатурна, Урана и нептуна која се налазе у још зажареном стању, може се применити ова теорија. Моја испитивања о земљиној праатмосфери објавио сам на немачком 1931".
У фиоци радног астала имали сте започето дело, а недовршено. Наиме, Српска књижевна задруга својим Поучником позвала вас је да напишете књигу која би читаоце увела у свет астрономије. Радо сте се одазвали томе. Хтели сте тековине астрономије да изложите на лак и разумљив начин. Но, на једној од седница СКЗ један угледан члан, професор гимназије и народни посланик земљорадничке странке, ту одлуку изврће критици.
"Он је рекао да СКЗ треба да издаје књиге за широке сеоске масе, а не књиге о звездама. После те критике, коју сам дознао из новина, увидех да дело какво сам замишљао није било за нашу примитивну средину. Рукопис сам бацио у фиоку. Имао сам хитније послове. Године 1924 изабран сам за правог чалана Српске краљевске академије и припремао сам своју приступну беседу за 7 март 1925 на тему Календар земљине прошлости".
Радећи на расправи о питању астрономских теорија ледених доба, објављеној 1914 у Раду Југословенске академије, утрошили сте 7 година научног рада. Његова математичка теорија могла се применити и на испитивање климата и других планета о чему говори и ваше засебно дело Математичка теорија топлотних појава проузрокованих Сунчевим зрацима. Урадили сте половину посла и чекали сте да историчари Земље наставе.
"Астрономија може да нам каже и оно што ће тек бити. У току идућих 26100 година у нашим крајевима и средњој Европи лета ће постати све топлија. Мом предавању присуствовао је и Патријарх Димитрије са још неколико валдика. Пришли су да ми честитају. Верујем да су били изненађени кад дознаше да је мој календар Земљине прошлости ступио у примену, пре но што сам га израдио за њихову цркву".
Јула 1925 свраћате у Грац код Владимира Кепена и Вегенера, на путу за Киб. Тада вам је Кепен признао да жали више од вас, што одлуке цариградског конгреса нису спроведене у живот. Ваша Тинка је тада први пут посетила Грац.
"Грац је мирна варош и веома ми се допала. Као инжењер долазио сам неколико пута овамо. Нашао бих овде дивно друштво када бих се преселио. Овај стари град одувек беше рај пензионера и нарочито је удешен за старце. Велики парк са стазама и удобним клупама. Када остарим радо бих овде довршио своје дане. То би могло бити 1934 када ћу имати 35 година службе. Могао бих се повући у пензију и преселиту у Грац, а да ми Васко овде студира Технику".
У лето 1925 провели сте 3 месеца у Кибу. Ту сте се увек враћали као ласта у своје старо гнездо. Ту вас посећују пријатељи - архитекта Шентал и Михаило Петровић. Тог лета урадили сте и један већи рачунски посао за Гувернман Туниса. Управник ботаничке баште Беф хтео је да испита везу између жарког осунчавања тог афричког тла и раста и доприноса појединог биља.
"Извршио сам та израчунавања. Добио сам благодарност, леп хонорар и туниски орден "Нишан-Ифтикар" са арапски китњасто написаном дипломом и њеним француским преводом... Шетајући по шуми, далеко од света, замишљао сам да путујем по васиони. Одлазио сам у древну прошлост. Ишао сам и до Марса. Путовао сам кроз векове и време. После вечере, изгубио бих се из веселог друштва, са чашом вина и припаљеном лулом. Гледао сам у звездано небо. Настављао сам замишљена путовања по небу. Упознао сам тако 4 младе, миле и лепе девојке. То ме довело на идеју да своје замишљене доживљаје поделим са једном замишљеном младом познаницом и опишем их у виду писама упућених њој. Други септембар 1925 - почетак моје списатељске каријере. Писао сам на немачком".
Вратили сте се у Београд. Превели сте писма на српски. Три године писма су излазила месечно у летопису Матице српске. Године 1928 писма су скупљена у целину, у засебно издање Матице српске. Дело је објављено под називом "Кроз васиону и векове". То је ваше најуспелије дело, гледано по броју штампаних и распродатих примерака. Изашло је и на српском и на немачком језику. О том делу у јавности дневне штампе није било ни речи. Но, читалачка публика, нарочито женски део публике, дочека дело са симпатијом и прочита га са очигледним уживањем.
"Понека од читатељки, раздрагана сентименталном топлином тих писама, а у илузији да сам их њој упућивао, одговори ми писмом сличне, нежне, садржине. Али га не потписа. Ваљда је моје дело схватила као уџбеник љубавне кореспонденције па се њиме хтела да увежба за каснију употребу. Но, сличан, па и још јачи ефекат имало је немачко издање тих мојих писама. Немачке читатељке су биле храбрије, па су се потписивале пуни именом и саопштавале ми тачну адресу у очекивању продужења те љубавне преписке. Но заборавише да додају оно што би ме највише интересовало: своју фотогарфију или број својих година. Зато су моји одговори били само учтиво-захвалне садржине".
"Понека од читатељки, раздрагана сентименталном топлином тих писама, а у илузији да сам их њој упућивао, одговори ми писмом сличне, нежне, садржине. Али га не потписа. Ваљда је моје дело схватила као уџбеник љубавне кореспонденције па се њиме хтела да увежба за каснију употребу. Но, сличан, па и још јачи ефекат имало је немачко издање тих мојих писама. Немачке читатељке су биле храбрије, па су се потписивале пуни именом и саопштавале ми тачну адресу у очекивању продужења те љубавне преписке. Но заборавише да додају оно што би ме највише интересовало: своју фотогарфију или број својих година. Зато су моји одговори били само учтиво-захвалне садржине".
Нема коментара:
Постави коментар