Постали сте доктор техничких наука и то први у Срба... Ујка Васа је поводом тога уприличио свечану промоцију вашег доктората 17 децембра 1904. Кад сва та помпа прође, размишљали сте о запослењу. Чика Андија обећа да ће се побринути за ваше будуће запослење у једном немачком предузећу за грађење гвоздених мостова. И сами сте тражили посао у некој од бечких приватних предузећа. Бежали сте од државне службе, која по вама најспособније инжењере претвара у најнеспособније чиновнике.
"Имао сам намеру да ступим у неко велико бетонско предузеће. Написао сам 6 писама тим неким предузећима. После два дана, добио сам 5 негативних одговора. Одбијен сам. Од барона Питела (шесте фирме са списка), који је имао предузеће за бетонску градњу - још није стизао одговор. Прележао сам грип. Од чика Андрије стиже обавештење да ће се Аурело Стодола (познат по својим радом на теорији турбина, човек светског гласа и најзначајнија личност Циришке технике) заузети за мене. Зима беше најнеповољније време за тражење посла у грађевини. Отказао сам стан и отишао за Даљ".
Гувернантину собу у Даљу преуредили сте у научничку радионицу. Сада сте мисли ставили у слободан лет. Започели сте са изучавањем астрономије и небеске механике. Лутали сте по небу, које ноћу беше препуно звезда. Беше то небо које у Бечу никада нисте такво видели. Постајете астроном.
"Из наше баште видео сам целу небеску хемисферу у њеном пуном сјају. Имао сам и добар доглед, којим сам могао посматрати Јупитерове сателите, маглине и окултације звезда. Постао сам астроном - погледа упртог ка небеском своду. Размишљао сам о звездама. Нисам се бринуо како се стичу паре, већ како се згрћу нова знања. Из тог сна трже ме Јованово писмо пристигло из Београда".
Одлазите за Београд. Занали сте да је сигурно нешто у вези са преводом ваше дисертације на српски, коју сте упутили Српској академији наука.
"У Београду Богдан Гавриловић ми рече да је моја расправа дата на оцену Љубомиру Клерићу и још једном статичару (чије име желим да прећутим). Клерић и статичар рекоше да у мојој распарви налазе једну кардиналну грешку. Било ми је испод достојанства да се са њима даље објашњавам, а нисам хтео да београдску велику школу (подигнуту на ранг Универзитета) брукам пред страним научницима. Затражио сам од Српске академије наука да ми врати моју расправу. Објавио сам је на немачком језику у једном угледном часопису за математику и физику (55 годиште, почетком 1907). Њен главни резултат је већ 1908 прихватио професор Мелон у свом чланку о теорији сводова".
Из Даља телеграмом брат Воја вам јавља, да вам је чика Андрија нашао запослење у Нирнбергу, у Немачкој. Дошли сте у Даљ и започели паковање. Из Беча стиже писмо од предузећа барона Питела, који вам у прва 3 месеца нуди плату од 200 круна, а после тога можда и дугорочан уговор. У једном дану две фантастичне пословен понуде... Шта одабрати - код вас није било много дилеме?
"Кренуо сам првим возом за Беч, где се сусрећем са чика Андријом. И он се сложио да треба прихватити понуду барона Питела".
Од чика Андрије уз мноштво мудрих животних савета и поука, добили сте те опроштајне вечери и леп лењир-логаритам, алат достојан будуће инжењерске праксе и њиме сте се служили током целе праксе. Он је отишао у Цирих, а ви ступате 1905 у инжењерску праксу.
"Увек се питам: да ли је то била пука случајност или неминовност судбине, исписана у неопозивој књизи мога живота? Крајем јануара (двадесет петог) 1905 стижем у технички биро барона Питела. Требало је радити на генералном плану зе једно велико фабричко постројење за израду вештачке свиле. Био је то мој први статички рачун. Мој први пројекат. Статички рачун доврших за 3 недеље. Ускоро сам на гардилишту надгледао како се мој пројекат претвара у дело. Неко је већ хтео мимо пројекта монтирати електричну железницу без мога знања. Откривши то, почео сам накнадно да иозрачунавам та додатна напрезања. Дошао сам до прорачуна да ће таваница поднети сва та нова оптерећења".
Два месеца након тога, грађевина је предата власнику, а од предузећа сте на поклон добили 3 велике лепо урамљене фотографије фабрике, које вас и данас подсећају на први технички посао. Ваше предузеће убрзо се орпобава и на другом пољу - грађење хидроцентрала.
"Четврта по реду била је хидроцентрала коју је подизала фабрика хартије у Ребергу (мала брана изграђена у бетону, спојена са машинском зградом каналом ископаним у земљишту). Градилиште се налазило у близини варошице Ајзенкапел (која се после Првог светског рата налазила у саставу Југославије - Железна Капља). На том терену аустријских Алпа, обележавао сам трасу тог канала, извршавао прецизно нивелисање и давао упутства нашем руководиоцу посла. Предузеће барона Питела 1906 изгрдаило је канал за довод воде у Хиршвангу у Семериншком крају. Следеће 1907 пројектовао сам сличан канал за воду (акведукт) и за варошицу Питен у близини Беча. Исте године урадио сам пројекте за хидроцентрале босанских вароши (Бањалуке, Бихаћа и Крупе). Но, светски догађаји спречили су њихово извођење. Учествовао сам на пројектима 10 хидроцентрала".
Године 1905 предузеће барона Питела започиње са проширењем своје делатности и почиње да изводи радове на канализационој мрежи великх вароши. Вашим заузимањем први такав посао урађен је у Беогарду. Тако је главни град Србије добио савремену варошку канализацију. Међу младим београдским инжењерима срели сте друга Веселина. Дошли сте половином августа 1905 у Београд да предате понуду на лицитацију, на којој се појавише укупно 3 понуде.
"Понуда барона Питела беше најповољнија. Аустрија је донела победу над Немачком. Но, ту ме један банкар изненађује својом причом о бакшишу, о ванредним и непредвиђеним трошковима. Нисам се хтео примити те мисије, иако је банкар инсистирао да ме у то све лично упути. Банкет се завршио изјутра. Моје колеге одоше у Беч, а ја остадох у Београду са мамурлуком и непредвиђеним задатком. Одлучио сам да не предузимам ништа. Отишао сам на седницу у зграду Београдске општине. Седницу отвори председник Коста Главинић. Председник стручног одбора поче образлагати зашто тај посао треба поверити немачкој фирми. Устаје инжењер Велислав Вуловић и поче побијати предлог стручног одбора".
Тог дана није долучено ништа. Дефинитивна одлука није донета, већ је све одложено за наредну седницу. Тада вам посатде јасно, да не треба учествовати у корупцији, већ да се против корупције треба енергично борити. Посетили сте одборнике који су били против предлога стручног одбора - њих 5 или 6. Најљубазније вас је дочекао Драгиша Лапчевић. Иако им нисте гарантовали новчану захвалност, они обећаше да ће гласати да посао добије ваша фирма.
"Идућој седници нисам присуствовао и њен ток нисам пратио".
Но, ипак сте добро обавештени о дешавањима на истој.
"Ту је долучено да се послови канализације повере двојици најјефтинијих понуђача: барону Пителу (савски), а Рели и Нефе (дунавски) колектор".
Пре одласка за Беч, свратили сте до банкара.
"Упитао ме је колико ми пара треба за моје гласове. Рекао сам - ништа. Онда је банкар зачуђеног погледа, као у шали рекао да ћемо нас двојица сада братски поделити суму од 50 хиљада. Пошто сам одбио, банкар ми је рекао да са оваквим принципима никада нећу постати богат".
Но, стигавши у Беч и Негрели вам поставља исто питање. Затим сте му испричали епизоду са банкаром. Но, Негрели ипак мудрије одговара.
"Рекао ми је да исто и он мисли: никада нећу постати милионер. Али ми још рече да постоји и морални капитал и да ћу ја постати богаташ у тој некомерцијалној валути и да се због тога никада нећу кајати".
Нема коментара:
Постави коментар