Свет у процепу... Човек разапет између зидова... Заточен због кривице... Судио случајним пролазницима, осуђивао... Такав човек, постаје играчка, монструозне имагинарне силе, проклете разарајуће мислене силе... Повлашћене положаје губи олако... Мрачне диносауруске силе, све више разједају човекову паклену мисао... Свет као да изгуби смисао за ''идилу'', па постаде велика нерешива енигма... Како опстати у равнодушном свету, који види само један пут?... Излаза из света узалудне наде нема... Ничег нема!...
Отуђени свет, пун је непремостивих замки, уских ходника, загонетних лавирината... Свуда мрак, пара, сивило... Живот монотон, статичан, аутоматизован... Живот са притиском на дугме... Човек, ненавикнут да живи без љубави и креације, губи живце и заплиће се у невидљиву мрежу...
Саблазан, неумољива тиранија, корупција, бирократизам, нељудскост... Све што се збива, учинило је човека, несигурним на сваком кораку... Свет, као ноћна мора и аветињска сила, збунио је човека захукталом машинеријом, услед које се јавља осећај немоћи, замор тела, празнина душе, умор... Човек као исцеђена и одбачена крпа стоји...
Саблазан, неумољива тиранија, корупција, бирократизам, нељудскост... Све што се збива, учинило је човека, несигурним на сваком кораку... Свет, као ноћна мора и аветињска сила, збунио је човека захукталом машинеријом, услед које се јавља осећај немоћи, замор тела, празнина душе, умор... Човек као исцеђена и одбачена крпа стоји...
Нестало је древне споне између свега постојећег... Лаж, утврђени механизам, скученост хоризонта... не само да су угрозили човеков положај и учинили га апсурдним... већ су и време парализовали, живот учинили јаловим, човека избацили из равнотеже... Сплет неумољивих сила и околности... даље мрви и разара... Јединка, оптерећена страхом, безнађем и паклом, осећа несигурност...
Живот саткан од сумњи, претпоставки и нагађања постаје ''вечна мука умирања''... Човек у својим прогнаностима и немоћима... бива осуђен на вечно, вечито, бескрајно лутање, на неспокојство... Мира нема, док га сенке уходе и прате... док му праве сачекуше... и искачу из жбуња... Зид је непробојан, а такав човек неприступачан...
На раскрсници наде и очаја, одабира пут вечне пропасти и промашаја – најчешће.... док своје бесмислено живљење, у чудном и несхватљивом свету сенки, завршава ''као псето''... У свету који је пољуљан... уздрман... Свету у коме је могуће наћи више душе у једном псу, него у једном човеку...
На раскрсници наде и очаја, одабира пут вечне пропасти и промашаја – најчешће.... док своје бесмислено живљење, у чудном и несхватљивом свету сенки, завршава ''као псето''... У свету који је пољуљан... уздрман... Свету у коме је могуће наћи више душе у једном псу, него у једном човеку...
Нема коментара:
Постави коментар