понедељак, 26. септембар 2011.

РЕЧНА ОБАЛА...



Седим на речној обали
Благо осунчаној... тако
Размишљам о смислу...

Река прича немо, тихо
Тече. Не разумем... не
Чујем ништа више...

Одлазим са речне обале
У ноћ пуног месеца без
сувишних речи...

На речној обали остаде
Заборављено лудо срце
... празна глава...

Нема коментара:

Постави коментар