Знамо Господе, да је сва наша снага скрита и садржана у Теби, па Те стога молимо, да нас чујеш и помилујеш, како би се, ми несрећни разбијени грнчарски судови и сасуди, опет изнова и вазда, са побожним трепетом радовали и веселили у Теби Боже...
Тешкосрдна, сујетна и лажна срца наша, гневна и грешна, сломљена, слаба... Изгубила поуздање у Господа, посумњала...
У вапају молимо да се опет у нама зацари и пробуди Нада неуништива и јака... Нада која улива снагу неку нову... Нада која даје крила да полетимо попут малих орлића, све до светлих плавих небеса...
Немоћне, сметене и пометене кости наше... Смућене... Уморне од уздаха... Жалосне и тужне... Вапе и траже, да их Господе подигнеш из мртвих и васкрснеш...
Устајемо из постеља, сузама горким наквашене... Изјутра са изласком Сунца на Истоку што сину, рађа се и роди нови дан... Са животињама пољским, птицама небеским и рибама морским, певамо Господу - то дивном и најдивнијем Имену изнад свих имена, песму молитвену радосну...
Ћутимо пред Именом Вишњим, са Којим ништа не може да се упореди, нити пореди по Лепоти и Доброти, у овом видљивом створеном свету... Пуштамо убогу и сироту молитву своју, да забруји и зазвечи, попут малог звончића...
Нема више места за бол и муку... Нема места за горчину и проклетство... Само има места у срцу за Господа Бога нашега, у Коме је сав наш Мир, сва наша Снага, сва наша Утеха... У Коме је Све од свега и Који је изнад свега...
Који је наша чврста и јака тврђава, под чије зидине прибегавамо и утичиште у невољи тражимо... Који је наш Сведржитељ... На свом длану држи и придржава космос... Да не посустане под теретом ни један живи створ...
Сво наше време и сви наши дани, на Његовом длану стоје, па попут незаустављиве реке сваки дан теку... Стога заборављамо шта је било јуче... Пуштамо прошлост попут папирног змаја нека полети... Нека га ветар одува далеко што даље...
Себе и сав живот свој, све своје снове и сломљене наде, све своје страхове и тешке сузе, препуштамо у Божје руке... Остављамо сумње све, иза себе и без освртања унатраг, верујемо и волимо све више Тебе Господе... Радујемо се и веселимо због свега тога...
Верујемо у свако слово у светим књигама што је записано и написано... Певамо и захваљујемо Господу, благодаримо Њему Који нам дах даје да дишемо и живимо...
Са читавим космосом певамо молитву Господу из свег срца, из све душе... Са свим добрим мислима, свом снагом челичне воље и величанственим делима што творимо, и даље певамо... Ово је дан када нас изнова роди Господ...
Покајани више не бринемо шта ће бити сутра... Измењени снагом духовног препорода и обнове, сваки нови дан живимо живот Христа ради... Чудесна је снага у Христу нашем, па Му стога приносимо молитвени миомирис тамјана... Весело у срцу кличемо и молимо, да нас свагда Дух Божји води...
Не само јутром, већ и вечери сваке, молитве Господу певамо, да Спаситељ спасе душе наше... Да Нада у срцу никад више не буде угашена... Да нас Вера не остави или, не дај Боже, изневери, изда... Да нам Светлост небеска увек светли и сија...
Да увек свеж и здрав ваздух удишемо... Да пуним плућима дишемо... Да Река Божије Љубави и Сведобрте, потекне од престола Господњег и улије се право у наша срца... Да нас кише небеске оперу и све лоше сперу... Да нас умију...
Амин...
Нема коментара:
Постави коментар