Спарно поподне... Уждила звезда даница... Ваздух преизобилан влагом... Неки људи дишу на једвите јаде, као рибе на сувом копну... Ветра дува на махове, али недовољно... Свежине једино има у дебелом хладу под крошњом неког дрвета или уз реку... Време такво да се не препоручује излазак без преке потребе...
На прашњавом усијаном асфалту виђам само по неког гуштера зелембаћа... Шушти покрај пута у високој трави, по трњу и камењару... На овој припеци, змије су загрлиле своје камење и чекају да спаруштина оде у смирај... Тек тада ће изаћи љуте гује испод камена ладног да протегну своја савитљива тела... На улицу изађе само ко мора, мада се могу срести и они доколичари, који не знају више шта са собом и то баш сада када летњи дани трају тако дуго... Шта са временом када га има на претек?...
Птице цвркућу са грана... Мој пас Џони дремуцка у дубоком хладу... Машине раде од ране зоре... И јутрос су ме пробудиле... Стварају буку и подижу прашину за собом... Чује се шкрипа точкова што бојажљиво миле под каменим облутцима... По највећој врућини одлазим да провозам бициклу, да би избегла најављену кишу... Пратим беле облаке по небу разасуте... Кажу да они доносе срећу, ако се прате...
Ко још верује у срећу?... Можда, будале... Биће кише опет по прогнозама оних који унапред све већ знају... Пијем наискап сок од мареле, и то брзо, јер не умем да пијуцкам полагано... Можда је то због тога што сам се управо вратила из вожње бициклом... Жедно прождирем странице читајући тако новозапочету књигу романтичног наслова...
Још јуче мама је узабрала у нашој авлији прве сазреле малине... Све у свему дан као и сваки претходно проживљени... Мада у ваздуху мирише спарно лето... Једина разлика од оног дана од јуче, сада јесте у температури... Данас је за који степен топлије... Неће ни то дуго трајати, по прогнози... Упозоравају на нови пад температуре... О новом порасту цена сазнајем слушајући вести са радио таласа...
Какогод, чему да се више чуди, сасвим мали обичан човек?... Најављена киша није пала...
Нема коментара:
Постави коментар