У подножју високог огољеног брда
Земље ничије, уснуле и пусте, стоји
Сенка уморног човека, кога издаде и
Последња кап снаге...
Распршта се кап снаге наоколо, у
Мноштво сићушних кристалних капљица,
Од којих постаде нешто више од милијарду
Сићушних звездица, барица, искрица...
Засијаше стакласте капи наде,
Васкрсле јарком белином морских
Киша, на дну хладног океана...
Нема коментара:
Постави коментар