У разноликом мноштву животињског царства, посебно место заузима класа инсеката, под коју сврставамо мраве – те пречудесне друштвене животињице, чија дужина износи свега неколико милиметара (2-6 мм)... Мрави живе у друштвима – колонијама, у којима живи око 500 хиљада јединки... Шта рећи о невероватној солидарности међу мравима, која досеже чак до тих граница, да два мрава између себе поделе и једну једину капљицу воде... У тако солидарној и организованој колонији нема гладних и ту нико не остаје гладан... Сви су упослени пуна 24 сата... Сви раде... Нема паузе и одмора... Ове изузетно марљиве и вредне животињице, раде тимски и функционишу као једно, иако и међу њима има различите поделе послова и задужења... Делују као целина и то беспрекосрно складна и хармонична...
Све послове обављају по добро искованом плану и добро огранизованој шеми... Како је то могуће, ако се зна да ове сићушне бесловесне животињице не поседују моћ расуђивања и размишљања, а ни вођу или лидера који би вршио надзор над њима?... Немају своју хијерархију, ни администрацију, а опет сваки мравић, величине једног зрнца морског испраног песка, веома добро зна шта да чини и која су му задужења и послушања...
Ко то тако премудро све уреди и установи и пре него што су први мрави почели да гамижу овом земљом?... Зар не примећујемо, да над овим малим инсектима управља и влада Света Свемудрост Божја... Мрави су створени шестога дана и то одједном у акту стварања... Бог их је створио... Све то говори и сведочи – да Дарвинова теорија еволуције јесте једна велика грешка!?... Постоји сачуван фосил мрава стар око 80 милиона година...
Једно је сигурно... Све ово превазилази људске моћи разумевања и у исти час изазива дивљење... Колико су само пожртвовани мрави за добробит своје колоније... Како су само добри и велики сарадници међусобно... Међу њима нема свађе... Своје колоније и своја беспрекорно чиста и уредна гнезда граде испод земље на дубинама и до 6 метара... Иако различита задужења обављају, имају један и једини заједнички циљ и успешно га остварују – опстанак и добробит свога друштва... Није само у питању добар годишњи план и узајамна солидарност, већ и челична дисциплина и јака воља...
Свака колонија има своју краљицу... Остали чланови тог задивљујућег и организованог друштва јесу – мужјаци, радници и војници... Постоје и друге поделе посла у колонији, па тако имамо и мраве кројаче, који без престанка и неуморно кроје лишће... Они се сматрају невероватним дизајнерима, чија дела слободно можемо сматрати генијалним... Мрави зидари носе малено зрнце песка и тако уграђују зрно по зрнце, постављајући чврсте потпорне бедеме своје колоније... Мрави пољопривредници имају добру технику пољопривредне производње и њоме се вешто користе и познају је, чак дуже и пре човека... Мрави радници својим урођеним тестерама и механизмом за сечење, секу лишће и дан и ноћ... Тако читав дан... Без престанка и умора... Исечено лишће носе мрави носачи све до мравињака... А на сваком листу носе по још једног мрава, који има задатак да их штити у случају изненадног напада... Сви ти мрави крећу се по добро ископаним и направљеним коловозима... Ту су и службе за чишћење и одржавање мреже путева... Када затреба похавтају се у коло мрави, једнан до другог, и тако припијени образују мост... А преко њихових тела, безбедно и убрзо прође колона других мрава...
Поред лишћа мрави могу сећи цвеће и друго биље... Занимљиво је и то, да мрави уопште не користе у исхрани сво то исечено лишће... Лишће им је неопходно и оно за мравињак представља основну сировину, без које би било незамисливо бављење пољопривредом... Главна култура коју узгајају јесу гљиве и њима се хране... Пре уноса лишћа у колонију, врши се дезинфекција... Мрави не трпе бактерије, па стога имају свој лични механизам одбране, и за ту прилику производе јако ефикасан антибиотик... У колонији, али и на телу мрава, просто је немогуће наћи присуство неке од бактерија... Мрави фармери жваћу лишће које је дезинфиковано... А када жвакањем добију кашу, онда крећу у засејавање исте те каше гљивама... Када изникну гљиве на сцену ступају мрави који жању – мрави жетеоци...
После жетве мрави чистачи очисте колонију од сувишног лишћа и све изнесу ван колоније... За безбедност колоније задужени су мрави војници... Они јурну силовито вани и нападају све уљезе и потенцијалне непријатеље... Бране се уједањем... Радо и спремно дају своје животе ради опстанка колоније... Највећи непријатељ мрава који секу дрвеће, јесу дивље пчеле које их често нападају...
Нема коментара:
Постави коментар