Из рајскога врта, потече Жива Вода са Живоносног Источника од искона... света вода четири рајске реке, под обличјем и у виду Крста, осењујући земљу и планету нашу целу... прекрштавајући и покрштавајући све - зрачењем неописиве крстолике хармоније и свелепоте.
Вера од искона наша православна, с Крстом у срцу искована, у души исписана, у генима српског народа записана, од предака кроз празнично прослављање крсног имена дарована... Најлепше знамење само српско и породично благо кроз векове сачувано... Заштитно и моћно средство све исцелитељске моћи...
Дани празничне радости и неисказане милости Господње, која се шири и разлива свуда, на све и свакога, попут најдивнијег мириса зажиженог светогорског тамњана, и тек убраног струка зеленог босиљка...
Знамење узвишеног савршеног закона, закона изнад сваког закона и свих закона, закона јеванђељске богочовечанске свежртвене голготске Љубави - тог новог и благодатног савеза... Закон исписан најзлатнијим бојама духовности и посведочен пурпурном бојом Крви Христове...
Крстолике војске узносе топле молитве Богу, под крсташ барјаком, па с` непоколебљивом правом вером у Бога, с` трпљењем свих гунђала и преких погледа - ћуте и посматрају осунчана плава небеса, без много заноса...
Најузвишенији трептаји унутар срца и душа, док радосно звоне, ливена црквена звона... Поклоњење Часном Крсту Господњем - на коме је Христос разапет, под којим су молитве у срцу, тихо и скрмно прошапутане...
Путем корача Израиљац ка земљи обећаној... Мноштво невоља, искушења... Прећи преко Црвеног мора и од роба и из ропства - прећи, изаћи... постати и остати слободан човек, кроз свету тајну крштења и покајања... тако се ослободити окова греха и чељусти грешних...
Застати крај некадашњег горког извора у Мери, и захватити међу дланове нове преображене воде, заслађене и живе, што слатка постаде знамењем великим и светим од искона...
Хранити се Маном, храбро ходећи, кроз не баш пријатне пределе пустињске, и опет се напојити и своју жеђ утолити - Водом Живом што потече из стене тврде, из камена на Хориву... Светим Причешћем том Новозаветном небеском маном, сваког Амалићанина побеђивати и свагда се осењивати знамењем победе од искона, том силом свемоћног – Часнога Крста...
Знамење од искона – вечнога живота и спасења, победе и васкрсења, који и сам цар Велики Константин постави на заставе своје римске... па тако победоносно засијаше и засветлеше - Крстови златни, место орлова сребрних...
Нема коментара:
Постави коментар