Време пролази полако, али сигурно... Клизи... Није важно, да ли тече споро или брзо... Једно је извесно – време тече, истиче... Време иде, пролази... Време корача у тихом мимоходу... Време се креће... Све зависи, од нас самих, и од нашег личног доживљаја... Свака личност доживљава тај проток и то истицање времена на само себи својствен начин... Један дан некада прозуји нам за тили час, док неки наредни дан може да потраје тако дуго, да се растегне, па да нам се учини како тај дан никада неће да прође...
Време које је обогаћено добрим, радосним, правим речима од изузетног значаја и вредности, одолева на себи својствен начин суду и осуди, забораву, па светли попут мале искре истим пламом и јуче и данас и сутра... Време тај неумитни сведок истине, у коме је свеприсутна вековна борба између добра и зла, старог и новог...
Време изазова, време тешкоћа, време мука, време чуда, време садшње, време незнања, време утехе, време погодно, време садашње, време вечно... У свему томе, у свако време, у сваком времену, треба наћи и пронаћи смирење, праву меру... Остати миран, по страни, на маргини... Примирити се, стрпљиво ћутати, гледати, посматрати и чекати... Свако има своје време, а у време жетве, пожњеће оно што је сејао...
Време које је обогаћено добрим, радосним, правим речима од изузетног значаја и вредности, одолева на себи својствен начин суду и осуди, забораву, па светли попут мале искре истим пламом и јуче и данас и сутра... Време тај неумитни сведок истине, у коме је свеприсутна вековна борба између добра и зла, старог и новог...
Време изазова, време тешкоћа, време мука, време чуда, време садшње, време незнања, време утехе, време погодно, време садашње, време вечно... У свему томе, у свако време, у сваком времену, треба наћи и пронаћи смирење, праву меру... Остати миран, по страни, на маргини... Примирити се, стрпљиво ћутати, гледати, посматрати и чекати... Свако има своје време, а у време жетве, пожњеће оно што је сејао...
Још од древних времена, присутни су символи, који нам говоре више од речи, само уколико их приметимо, на прави и ваљани начин протумачимо... Некако смо навикнути да у свему тражимо и препознајемо символ круга, који је оличење једног животног круга и циклуса, и символише – сунце... земљу... дан... коло... оро... точак... Символика круга јесте - савршенство... ред... поредак... вечност... бесконачност... непролазност... У иконогарфији круг јесте присутан и може се срести у прелепим розетама, и ореолима око глава светитеља и светаца... Символи су ваистину свуда около нас...
Постоји један лепши и бољи символ од круга... То је символ спирале, који на најбољи начин осликава и приказује живот и живљење свакога од нас – а то је непрестано идење ка горе, али пад и суноврат ка доле... Старе древне традиције и културе изузетно су користиле и препознавале символ спирале... За све њих спирала беше символ позитивних особина и својстава, препун живости и динамике... У ликовном стваралаштву путем цртежа или у уметничким радовим као што је резбарење, присутан је символ спирале, у древним индијским списима, у уметностима - афричких и абориџинских племена, код Келта, у прелепим кинеским зен вртовима, и у арапској архитектури...
Мноштво биљног и животињског света, разновсног и разноликог, носи у својим шарама безброј скривених символа... Тако имамо и биљке у природи Божијој, тој прекрасној творевини... и те биљке подсећају неким својим делом, на спиралу... Ако посматрамо цвет сунцокрета и његове семенке, приметићемо да су управо те семенке у кружној цветној круници уплетене у облику спирале, и да су у тој уплетености тако јако испреплетане да прелазе једна преко друге...
Други пример и потврду присуства символа спирале у приорди, налазимо код животиња мекушаца. Реч је о пужевима... Тачније – символ спирале евидентан је на пужевој кућици... Исто тако, има га и на роговима овна... Остали трагови спирале у свету нашем живом, у природном окружењу, могу се наћи у појавама као што су речни вирови, торнада...
Свакако најзанимљивије је присуство спирале у отиску нашег прста... Чак је и наш ДНК-а, ништа друго до двострука спирала, уплетена и завијена у вретенаст облик... Наша галаксија исто тако има облик спирале... Спирала јесте символ који се проналази и осликава увијен, и то у смеру који показују сказаљке на часовнику... И број 6 јесте символ спирале...
Други пример и потврду присуства символа спирале у приорди, налазимо код животиња мекушаца. Реч је о пужевима... Тачније – символ спирале евидентан је на пужевој кућици... Исто тако, има га и на роговима овна... Остали трагови спирале у свету нашем живом, у природном окружењу, могу се наћи у појавама као што су речни вирови, торнада...
Свакако најзанимљивије је присуство спирале у отиску нашег прста... Чак је и наш ДНК-а, ништа друго до двострука спирала, уплетена и завијена у вретенаст облик... Наша галаксија исто тако има облик спирале... Спирала јесте символ који се проналази и осликава увијен, и то у смеру који показују сказаљке на часовнику... И број 6 јесте символ спирале...
Закључујемо, слободно говорећи, да се све око нас, па да се и ми сами састојимо од спирала, и да коначно живимо у једном великом дому, облика спирале... Сваки наш дан и цео наш живот био би обележен као спирала... Биле би то наше тежње и назначење да стремимо ка горе, ка Богу, али исто тако по нашој слабости и млакости пад ка доле, сурвавање на дно, у блато, у бару... И опет, наше устајање и упорно стремљење ка вишем и лепшем, ка светијем и узвишенијем...
Спирала јесте символ вечног живота... змије... сунца... бесконачног кретања... Имамо и трокраку спиралу ''трискелес'' - као символ Свете Тројице.... Тај и такав живот јесте диманичан, а не статичан... Живот који тече и који се креће... Спирала је наш пут... пут свакога од нас понаособ, који прелазимо идући од спољашњег до унутрашњег... Идући тако од спољашњих спознаја и доживљаја, све до оних унутрашњих опажаја и преображаја... ''За остварење пуноће времена, да се све састави у Христу, оно што је на небу и што је на земљи, у Њему,'' (Ефес. 1, 10)...
Нема коментара:
Постави коментар