уторак, 13. септембар 2011.

МИСЛЕНЕ ИСКРЕ...







Позитивно и негативно наелектрисане мислене искре, на свом пропутовању кроз ваздух, воду, земљу и ватру, образују тако снажно енергетско коло... Својим таласима зраче и тако избацују искричаве снопове добрих и лоших мислених лансираних ракета у микро и макро космосе... Мислене искре као сателити круже по галаксијама, по несагледивим дубинама васионског свепространства... 

Мислене искре лепе и ружне, једноставне и компликоване, али вазда динамичне и живе, лебде и лете... Мислене летеће искре, немају крила, а ипак лете... Мислене искре носе у себи неизмерну количину енергије и струје, па тако зраче много и моћно... Мислене искре вазда трепере у покрету, као свици малени што светле, док у летњим месецима кроз ваздух лете, и тиме најављују долазак пшеничне жетве... 

Мислене искре импулсивно и брзо лете... Реагују брзином светлости, звука и ветра... Крећу се и окрећу... Циркулишу и протичу... Немо промичу... Играју као чигра... Варниче у својој слободи... Има их свуда, у све три димензије – и у висини, и у ширини и у дубини.... Умеју бити усијане као усијане рингле на ватреном шпорету... Усијане мислене главе... Могу се зажарити попут електричне сијалице – жаруље... 

Одјекују и као ехо... Етар је преиспуњен мисленим искрама... Проламају се као чађави лелек... Могу бити бљештаве попут неонског светла, када светле наранџасто црвеном бојом... Могу бити и белоружичасте боје... Носе у себи и сав спектар дугиних боја, од црвене, преко наранџасте, жуте, зелене, плаве, тамно плаве и на крају љубичасте... када се засјаје на небу у облику великог славолука, тананог издуженог лука... Тада знамо да се сунчева светлост одбила од унутрашње површине мале кишне капљице и да су се тако преломили зраци Сунца кроз исте те мале кишне капљице - водене искрице... 

Некада крену низ брда и литице као лавина... Истичу и извиру кадкад у млазу... Врло често мислене искре могу бити праве фатаморгане, те чувене оптичке варке, када нас преваре сопстена чула вида, и када се десе све сама привиђења и приказе... Фатаморганичне мислене искре воле да се роде највише у пустињи или на мору, када нам се учини и чини, да видимо и оно што нема: оазу усред пустиње, неки град или брод... Све су то изврнуте пројекције у ваздуху и јављају се на одређеној висини... 

За стварање лажних слика и представа, криво је то што долази до промене правца или преламања светлосних зрака, при њиховом проласку кроз ређе и топлије површинске слојеве ваздуха... Мислене искре крећу се у свим могућим правцима, попут прашине и дима... 


Највредније и најскупље јесу оне мислене искре од бриљантина – најскупље врсте дијаманта ( тог драгог камена, које одликује највећа тврдоћа)... Резане и углачане са свих страна, све док нису добиле и постигле посебан високи сјај и чистоту... У чистом стању дијамантске кристалне мислене искре јесу безбојне, бистре, провидне и врло крте... Оно што их одликује јесте необично леп сјај... Способне су да преламају светлост... Имају и ману... Лоши су проводници топлоте и електрицитета... 

Мислене искре...

Нема коментара:

Постави коментар