СУНЦЕ...

            Након јутарњег мраза фебруарског... Сунце на Истоку изгрејало... па се иза Мусиног брда јавило у 6 сати и 46 минута... Дан ће бити осунчан и ведар... ако је судити по јутру... Време лепо да лепше не може бити – стигло пролеће у сред зиме... па огрејало Сунце као о пролећу...

 Јутрос ме рано пробудише - Сунце и птице што цвркућу као о пролећу... Први зраци Сунца умише ми очи и пустише много светла у моју собу... Насмешило се Сунце и све јаче сија... Смешим се и ја... Док птице мале тако чаврљају и својој песмом поздрављају Сунце, започињем да читам  нову књигу... 

Слова се разлила по белој хартији... Све трепери и Сунцу се весели... Испијам прву јутарњу кафу... Друштво ми праве – Сунце и птице, моји најбољи јарани... Слушамо лагану мелодију, што допире са малог радио апарата... Како смо сложни и радосни... 

Примећујемо да облака данас нема на небу плавом... Дај Боже, да ветар буде повољан и да одува сваки облак, који би заклонио нашем виду... Сунце и пречисто небо плаво...

Зима - о како уме и зна, немилосрдна да буде... но баш ових дана  постала је изненађујуће добра!?... Да ли веровати зими непредвидивој?... Ипак, хвала Боже, за ово дивно зимско пролеће!...