среда, 21. септембар 2011.

У КИШИ ЈЕ ТАЈНА...


У чему је тајна?... У киши је тајна!... Газим по кишним барицама у ритму, шљап... шљапа... шљап... О, како волим кишу... Како добар кишни севдах доноси киша... занимљив и инспиративан... Трећи дан и ноћ заредом, киша... Сваки дан киша... Певушим...

Киша поново у моди... Киша природни бестселер производ... екстравагантног и модерног звука... елегантна и софистицирана... очаравајућа и нежна... блистава и беспрекорна... Киша драматично умањује лоше расположење... буди успомене и успавана чула... штити и регенерише... обнавља... освежава и релаксира... решава проблеме... пружа блистави сјај... оздравља...

Облачим кишну кабаницу... одлазим на вожњу... бициклом... Баш ме брига, што све то покислим пролазницима изгледа лудо и чудно... тешко сварљиво... неприхватљиво... О, како је леп осећај шетати по кишним барицама... а још лепши јурити на бициклу... мокрим друмовима... клизавим коловозима... Додуше, треба водити рачуна... Још нешто... Јуче сам све ово испробала... стога са лакоћом данас пишем... 

Било је малих... готово безначајних непријатности... А можда и нису!... Више ме не изненађује хировито понашање возача за воланима брзих аутомобила... Деси се... људи буду нервозни и олако изгубе живце... Разумем све јако добро... јер спадам у категорију истих таквих возача... љутих и брзих... Али ме зачуде и ''изнервирају''... они... који могу да казне уколико се закон о саобраћају не спроводи како пише... како би требало... 

Јуче, пројурише кола џадом, идући мало брже од дозвољене брзине... пређоше преко кишних барица... и гле чуда... окупаше ме... боље рећи... испрскаше мене... ионако покислог бициклисту... Запљусну ме талас хладне кишне барице... Дешавало ми се то и раније... али овај пљусак беше незапамћен...

Кући сам дошла... покисла до  голе коже... Из одеће могла се вода исцедити у литрима... У ципелама за вожњу... беше прави потоп... Бар сам на крају имала чему да се смејем... Било је лудо... незаборавно... непоновљиво... забавно... 

Не само да волим кишу... Морам рећи - обожавам кишу... Мада не превише... таман колико треба... уз жељу да се не претера ни са кишом... Ето, у чему је тајна.... У киши је тајна... 


   

Нема коментара:

Постави коментар