У граду Јерихону (''граду палми''), живео је човек по имену Закхеј. Беше тај човек веома богат и познат као старешина цариника (Лука 19). Када гомила народа чу да Исус опет треба да прође кроз омалени Јерихон, стаде се иста та гомила народа тискати и борити за добро место. Сви су желели да виде Исуса. Требало је наћи и одабрати добар угао и видети баш Њега.
А зашто су баш толико силно желели житељи Јерихона да виде баш Њега? Зашто су тако ужурбано похрлили да својим погледима испрате Њега? Зашто су желели да сусретну и виде ко је Он?
Зато што је пре свега овога, Христос исцелио у истом том граду Јерихону, човека по имену Вартимеј, који беше слеп, сваки дан сеђаше крај пута у прашини, попут просјака и убожјака, искаше милостињу пролазника. Када чу слепи Вартимеј да Исус Назарећанин пролази ту у непосредној близини прашњавих стаза и стазица јерихонских, завапи из све снаге: ''Исусе, сине Давидов, помилуј ме!''... и опет повика и завапи, што јаче и гласније: ''Сине Давидов, помилуј ме!'' (Лука 18, 38-39). На заповед Христову, Који чу глас невољника, доводе му човека, што само пре пар минута тако силно повика, а коме неколицина из гомиле повика да ћути и ућути, па га још стадоше и корити због свега тога. Шта Исус чини? Исус га исцељује, даје и открива му вид телесних очију. Тада је слепац прогледао, јер га вера његова спасе. Исцељени пође за Христом славећи и хвалећи Бога. Народ такође стаде захваљивати Богу...
Овај велики догађај исцељења, који се само може описати, као дело великог Божијег чуда, беше повод великог окупљања житеља града Јерихона, али и од пресудног и надасве великог утицаја, на буђење и отварање вида духовнога код омаленог Закхеја, великог грешног човека.
Ради свега овога роди се у дубини срца силна жеља код Закхеја да види и сретне Христа. Баш тај сусрет и сусретање, то сретање, мења и дроби отврдло среброљубиво камено срце, које изненадно и муњевитом брзином постаје тако топло и омекшано, да почиње да кипи од милине на све стране, да из себе точи само најбоље, све сама и преизобилна дела доброте и великог милосрђа.
Како се све одиграло? Човек маленог раста Закхеј, пробијао се међу гомилом и тражио најбоље место како би угледао Христа. Желео је тај сусрет изнад свега. Брзо се уморио, јер сва добра места беху заузета. На земљи покрај прашњаве стазе и путељка, за Закхеја као да није било више места. Зато Закхеј подиже очи ка небу и угледа повисоко дрво (дивљу смокву) и одмах му сину добра идеја. Још једном се омалени Закхеј проби кроз густо стиснуту гомилу. Брзо се попе на дрво високо. Знао је да баш туда треба да прође Исус и да ће га са гране дрвета сигурно видети, па чак боље него они што остадоше да стоје по прашњавој земљи.
Исус је први угледао Закхеја и рече му да сиђе што пре, да се весели и радује. Потом одлази Исус у Закхејев дом да благослови и радост донесе баш ономе кога до тада сви од реда горко проклињаше. За њима се кретала гомила народних посматрача. Било је много негодовања. У великом чуђењу шапутали су међусобом – како је могуће да Исус уђе у дом тако великог и недоличног човека. У том тренутку када Исус ступа у Закхејев дом дешава се преокрет од невероватних 360 степени. Закхеј се налази у стању покајничке ганутости. Закхеј се каје.
То његово покајање није речима и језиком, већ је то покајање дубоко унутрашње, ћутљиво, тихо, ненаметљиво, и одиграва се у највећој дубини покајаног срца, па је стога присутно одсуство сваке сувишне речи и дугих реченица. Закхеј одједном без икаквог приморавања саопштава Христу и говори како ће једну половину од целокупног иметка дати сиромашнима, а свима које је оштетио да ће вратити 4 пута више. А Исус се само задиви свим овим и рече: ''Данас дође спасење дому овоме; јер и ово је син Аврамов. Јер Син Човјечији дође да потражи и спасе изгубљено'' (Лука 19, 9-10).
Данас прочитано зачало из Светог Јеванђеља по Луки, сведочи нам... говори о невероватном Закхејевом покајању. Поред најчешће и готово увек помињање три велике хришћанске свете врлине - Вере , Наде и Љубави, некако се увек сметне са ума и четврта, веома важна и велика врлина – покајање, која иде и долази раме уз раме са ове три велике врлине.
Зашто је невероватна ова прича? Зато што Закхеј беше велики среброљубац и цариник, велики тврдица и немилосрдна срца, али само до оног трена док није сусрео Живог Христа. У разговору са Христом, Закхеј постаје покајник, који започиње и отпочиње нову страницу новог живота. Нови живот исписује и печати делима превелике доброте и милосрђа.
Пре сусрета са Христом, Закхеј је јако добро спознао своју палост, а у срцу је осећао стид. Изненада унутар тог истог срца, долази до велике спознаје – много је вређао, закидао, бола наносио... Све грешке, греси и страсти, учинили су да се Закхеј унутар свог маленог бића, осети тако бедно, слабо, ништавно. Но, све је требало тако да буде. То је био пут којим је Закхеј требао да прође и крене, како би кроз радикално покајање и ту велику покајничку ганутост, спознао једину Живу Истину – Богочовека Христа.
Давањем и чињењем милостиње, искупљује се некада презрени Закхеј, кроз покајање искрено из дубине срца, васкрсава у живот нови, живот по Јеванђељу - вечни и непролазни. Док је гомила надобудних Јерихонаца само урлала, викала, гунђала и негодовала, невидљивим благодтаним енергијама Закхејево срце, слој по слој се чистило, љуштило, обнављало и препорађало, убељивало... Некада грешан и болестан, сада је кроз покајање постао опет жив и здрав, изнова рођен – препорођен. Христос унесе и донесе радост неизрециву у срце маленог Закхеја.
Сви ми, ако и уколико желимо да се угледамо и поучимо дивним живим примером покајаног Закхеја, треба што пре да се попењемо на дрво високо, како би се баш ту сусрели са Живим Богом, кроз покајање. Бог се ваистину боље види са висине, него из равнице. Покајање јесте први степеник и први ступањ нашег усхођења по Лествици духовној.
Покајање јесте потребно свима нама, овде и сада, како би успешно прешли све степенике и све ступњеве, све степенице, корак по корак. Једино тако стижемо са успехом пред Небеске двери, иза којих нас дочекује и сачекује Радост Очевог дома, у коју смо сви позвани да дођемо и уђемо...
Нема коментара:
Постави коментар