Звезда не беше ноћас на небесима,
но Ја сам удисала свеж ваздух и
сјај пуне месечине обасјаваше Ме
и дим цигарете струјао је кроз моје
вене и птица једна забрујала јесте
мелодију ноћну стару и неки тек
разређен благо магловит омотач
обмотавао је ноћ мирну, док у мени
свет тишине и Ја видим срне у
даљини брда са очима кристалног
сјаја, како силазе на језеро да пију
капи насушне воде новорођеног јутра...
7-8. новембар 2014.
Нема коментара:
Постави коментар