УГАСНУЋЕ...

Кроз дубине светлости
вечно балженог мира с
оне стране метафизике
новембарско Сунце срца
из празне суштине своје
прогрева осећања нашег
духа васионе и овог јутра
а стваралачка Мала Искра
обострано снажна и јака
што зрацима топлоте те
у душу долије кап кротке
росе и мрву радости или
благодарности за биће
људско што доточи у све
те мисаоне тишине кроз
сагласје мелодично наду
оних тренутака умивањем 
првом водом у живости
покретљивости неке нове
снаге у капи данашње
осунчане празне јаве...