Играли смо на берзи живота
бацајући сенку сумње на мрве
круха у безграничном изазову...
Бацали смо коцку или семе
раздора и безбожништва и као
да смо бацали светло у старо
гвожђе или на ђубриште... И зар
не бацисмо копље и камен...
И бацасмо кривице на неког
другог и бацасмо једни друге у
засенак и бацисмо под пете
и добацисмо прашину у очи и
уље на ватру и људе у бригу...
И бацили смо будалу у блато...
А нисмо се бацили никад око
врата... И нисмо бацили око на
њих никада... И нисмо се бацили
у загрљај тог бледог блаженства
без трунке лажног одсјаја...
Нема коментара:
Постави коментар