Видљивост умањена, али није смањена
то грање боде наше очи, корење и жиле
саплићу ноге, а ноћ је ко никада у свом
сазвежђу треперавих искрица у колу, на
дивним вишњим облачићима прашине
космичке, ту где насеобине чудне кроз
затрпане тишине ходају за неким мало
лукавијим одблесцима светла, где ни
истине нису више тако снажне, но све
те одаје космичке душе су безизмерно
уплетене у завршетке пре бесконачно
живих непочетака и тако по жицама
својих неумитних музичких лествица
ноте ће одскакутати тамо у бесконачно
непрозрачно и посве мало и неће бити
распевавања промуклих гласова, јер и
магија ноћи, изумире у свој својој слабој
моћи и жеље више нема за битке оштрих
речи, али има мисао да од свега тамо
истину и победу, па и песму на свом
починку и каљавом плочнику створи...
Нема коментара:
Постави коментар