"ПИШЕ МИ СЕ" или "Е, БАШ МИ СЕ ПИШЕ"!!!...

Мирно и још не оборено оно вече у снове полагано речју својом кад слази иза завесе плаветнила, где часови без окршаја опијају мисао у кретању кроз димензије дневних обмана... У сумрачна времена, ех, да је бар пахуљица од снега, оних крајње прозрачних од којих се и умор ућути, обмотан у своје погружење плаветнила... Ведрина тих истопљених обмана посред сваког реда могла би можда да стиша кише и мисли тишине... У тврде душе из небеске молитвене спужве тек надање што тече као кроз сенке позабаних ноктију и костију... И без мане и страха празнина срце тишином испуњава до величине оног достојанства као кроз пролазности што се до дубине свих дубина, погрузе и ту где тек почињу исправно да увезано продишу у двочетвртинском такту... Или руже камене опет ничу и проналазе кише и олује, ту где и незнање у вечни бескрај извиди саму суштину... То вечно море илузије што замирише у часове ноћне, у зимско пролеће и почне да мили од све своје суштине где време чудно обрће слова и то је она најтешња борба без постављене међе тамо у препознатљиве видике... Слушам ту реч без нежног осећаја за ране туђе и нешто се ту можда мртво у мени буди или тако и јад људских ћуди вечном песмом негде по гуслама загуди... Чему и блато сјаји кад су отроване песме поленом коровских трава тих најкрвавијих реченичних опијата... О, радости без угушеног данка, кад и сивило пожути од чемера грубих људи... Тмине, а никад милине и у најбоље твоје дане и реч се протеже, отеже и све гасне у теби све као теже и теже, без земљине теже... И без гласа сок отрованог цвећа испијам бритко и трудим се да предубоко пишем све читко... Разонода умиљата као змија на мене језиком палаца и јури ме око туђег плаца... Мудрости бледа што си одједном опет сневесела???... И продужи песму нека речи клижу до недостижности чудно испреплетаних речи и умрежи свету беду, па испиши по табанима или попишај и тог малог миша... Понос је леп, али не поседује га читав свет и то је тај непоновљиви трен... И узлети и лети и полети и не полети и у реч слети и сплети и уплети... И тако све док опет не кажем да "пише ми се" или "е, баш ми се пише"!!!...

(дабогда се наставило)