Писати такве неримоване риме
до универзалности сваког
људског бола, што се у
бачвама од дудовине
мирно СВЕТЛЕ
ту где су утопљене
све наше сузе СВЕТЕ
ту где обезглављене птице
уљудно се песмом СВЕТЕ
где очи проклетства
се раскошне прошлости СЕТЕ
где горке прекривене СЕТЕ
од немоћи расплинуте се СВЕТЕ
тамне су послениче твоје ЖЕТВЕ
и кусе су твоје СЕТВЕ
труле су твоје ЛЕТВЕ
у поноре твој ЛЕТ
у неспокој сав твој СВЕТ
у мрењу пролећни ЦВЕТ...
Нема коментара:
Постави коментар