УМОР У МЕНИ...

Умор у мени обмањује моју 
некадашњу трошну снагу и
реч што се осипа кроз све
отиске згужване хартије и
као да просута утроба мојих
мисли нестајањем у свако
ново нестајање нечујношћу
свога умора исклија - то реч
умире глувим умором у мени
и прилив снаге ме прескочи
у инат умор да опет врати и
напуштањем речи узврати
и опет спазим умор у мени
весело свиће и још веселије,
јер никад не залази, а реч
делим на остатке, на мрве,
као кад ме највештије смрве
и мисао се гаси, гасне и
умор у мени осване и без
остатка сване као расута
снага поласканог бола...