МОРАЛНО ЗЛО....

Одавно промишљам изван тела 

како мора да је негде речено 

да смо систем прелепих цветова 

у кретању без застанка, 

који се и без сагласности 

у нама још од искона хвата и схвата, 

па тако прибегавам 

бескрајној нерешености овог закључка, 

ја биће времена 

са можда оскудним наговештајима 

Тебе Боже што вечно живиш у мени, 

а ако је ово најбољи дан од свих до сада - 

какви ли ће бити дани остали и преостали, 

кад штетна сам илузија што зна 

кад нам наносише незаслужено 

физичке и духовне боли 

да то се зове морално зло, 

па гле још један Лајбниц умире 

остављен и презрен од свих, 

павши у немилост, 

одбијен да буде сахрањен 

по црквеним обредима 

кад већ није било оних 

који би се побринули за његово тело, 

али јесу после да му разграбе дело 

и остаде му тело несахрањено 

тако скоро месец дана

не стрепећи више од нових рана...