Опет смо овом узајамном вољом
можда лишени запамћених осећаја
ти и ја изопачено безосећајни сада
и изгубљено је ћутање наше у нама,
јер дали смо облик изопштености
овим бићима у нама
и промена је правац скретања
кроз овај непокретни мук
и умањене су нам брзине причања
и забрањен нам је преврат онај у нама
и ти сам разреши тајну ћутања над нама
налик сам непогрешивом
откуцавању времена
и кретање што узраста у простору
и опирем се твом разбијању
као сили гравитације,
јер и ја као Земља ипак се окрећем...
Нема коментара:
Постави коментар