РЕДУКЦИЈА...

Созерцавам непрозирну водену масу 

нужно што диктира 

и титра ову мелодију 

што одзвања неизбежно 

по изворном смислу речи 

и замисао као оштрица мача 

што од стрепње дрхти 

редукујем као датост 

изгубивши сваку неизвесност 

и данас, 

јер не долази до изражаја 

оно што називају умом 

и без покретности опет сам 

у свему 

и оживљавам рефлексије 

неиспуњеног довршења 

бити као нит 

у ништавилу сопственога бића 

и запитаност која брине 

и брига која би да запита 

ал нема кога 

и на крају заменљиви доживљај 

и ова промашеност 

што ме фиксира за ћутање 

са Твога свевидећег ока...