Prisećanja su malo bledunjava u ovo prepolovljenje meseca petog... i vredna su brisanja tako ufitiljena... No, usled nedostatka preko potrebnog Sunca i sa što više svetla, ne ispade ništa bolje od nataloženih prisećanja... Talog prošlosti koji vučem za sobom... Crtice ovog taloga življe su od crnog taloga sa dna prevrnute šoljice kafe i danas što ispih u svoj gorčini prazničnog prenemaganja... I nakupiše se oblaci kišni i pre nego pojurih u phode planini pod kojom izrekoh sve svoje tuge... I tako strašeći unapred strašljive i hrabreći rizično hrabre, tukao je Perun Tarom... Bio je to gromoglasni pozdrav i dobrodošlica još jedne doze praskavog tutnja daljinom... A ja svoj osmišljeni krug prošetah šumom i tek pred kraj otvorih kišobran... Ubirajući pitomo zelje koga nama ljudima nejestivo konjsko zelje okupira na svakom parčetu prirodnog mu staništa... A Ovid zabruja, pa reč prekrasnu izreče: "Ја сам песник сиромашних зато што сам био сиромашан када волех и откад не могу давати поклоне, ја дарујем речи"... Najbolji lek jeste napisati pesmu, spoznadoh po povratku za radno okruženje... I tako ja danas napisah čak pesme dve... Jer, Život je tako podešen da uvek na kraju zaćute kukavice... I onda oteše se prisećanja na temu Života... Život je grozota - podnesi je!... Život je java - osvesti je!... Život je varka - prepoznaj je!... Život je poraz - prihvati ga!... Život je skup - pretplati ga!... Život je siromaštvo - nadživi ga!... Život je zagonetka - ne rešavaj je!... Život je tuga - ožali je!... Život je nevolja - pobedi je!... Život je bol - podeli ga!... I tako po današnjoj statistici, na preko 90 životnih poraza dođe tek 9 remija... Moja nadanja i uverenja nisu se predala, gospodo kreteni... Ona su naprosto ubijena i poražena od strane vas gospode kretena... Na svemu ti skoro Bože mogu reći danas HVALA... Ali ti ne mogu reći HVALA ako me recimo boli glava... ili ako sam do te mere nepodnošljivo gladna... Otvorena vrata mudrosti jesu samo ona koja podrazumevaju poznavanje samoga sebe... Karakter jeste ono kako tretiramo nekoga ko nije u stanju išta za nas učiniti... Povazdan nam treba nešto na šta ćemo biti ponosni... Za početak imam svoje JA...
Нема коментара:
Постави коментар