Говори поезија
као очајник
усред тарских тишина
оглед у вихору прилагођавања
човек и човекова ћутања
токови и спутања
угађања
твоја сажета мисао одлази у ноћ
у мени меланхолија и сета
између трепераве звезде
и радости што задаје бол
изабирам детаље
расветљавам ожиљке
лелујаво стабло брезе
на нехотичну рану
још жути лептир слети
опојно шумом лутам
беспућа и снага
за још један стих краћа
почиње час идеалних дана
љубав се враћа...
Нема коментара:
Постави коментар