Из данашњег хода
узимам оберучке
најлепши детаљ из шуме
која кипи од звукова и боја,
а разбокорене миришу траве
и мисао упловљава у круг
шире медитације
ослушкујем звиждуке ветра
осама присутна у мирноћи срца
без сувишних разговора
свет жутог лептира
осветљава простран лет
за нама киша у бекству
следи нас у рањиву пету,
а ми повлачимо кораке хитро
да не остане балав траг
као у слика које навиру у ходу
и сунце просијава
кроз модру облачност
душа ширине неба
у језеру се огледа
и мисао одводи
у тишину медитације
ослушкујем пулс природе
опијена том зеленом шпиљом...
Нема коментара:
Постави коментар