УНИНИЈЕ...

Ја саздање Твоје 

и раба Твоја 

дозивах Те 

у милосрђу неизреченом 

из срца, 

а Ти ме беде ове не ослободи

Ти Господар сила 

не отвори уста ума 

и језика мога 

и ја остадох глувонема

Плач овај није умилосрдио 

човекољубље Твоје

Ни хранитеља, 

ни бранитеља

Ни руке спасења

Ни искупљења

Опустише ме неправде

Непотребна и скверна

Слепоту моју нико не отвори

Униније не пропоја ни Алилуја

Ране незацељене

Жедноћу ову ничим не напојих

Безгласно посрамљење

Из гроба нико не уста

Ти ради мене на земљу не сиђе

И опет нека си благословен до века

Амин!