Однекуд у мојим сновима јутрос
разбукташе се по
ливадском зеленом платну
путонози коњи и несташни риђани
а кад излише кише и громови
по крацима сваког угла
велелепан правилан звук
и тако осуше рафал
свог данашњег поигравања
као у бунилу оне издржљивисти
и врло отпорни и жилави
пропеше се на предње ноге
па као хазардери
које мучи спазам мишића
још би да смогну нове крви и снаге
за још један плодоносни ударац
по пољу,
али наједаред сву ту паљбу полета
као да подрива аперкат
колебљивог одлучивања
доведен до увредљивости
и мисао спута тешка омара
коју су извршиоци смртне казне
састављали од више исписаних листова...
Нема коментара:
Постави коментар