SLOVO PORAŽENOG...

I na ovaj pobednički dan treba da saopštim da... jednom poražen zauvek ubogaljen i preporažen... pogažen... I poražen nema uspeha sam zato što sve radi kako mu drugi dotrče i kažu... i ništa još da osmisli sam i da uradi nešto po volji svoga poraženog srca, a bez tuđih podgovora i predgovora... i tu je razlog zašto stalno poraženi gubi... U varoši lakše je poludeti nego naći posao... Svaki poraz oplače poraženi... samo zato što je glup neki bi šapatom za njim rekli... "AKO NE ŽELITE DA POGREŠITE SUTRA, GOVORITE ISTINU DANAS" - Bruce Lee... U zemlji Nedođiji najveći izazov danas i borba neprestana: kako ostati zdrav u glavu, baš onda kada vam zavežu usta, oči, ruke i noge... Kako je strašno kad Čovek pre isteka svoga rok mora da zamre i mre... kada mora sam sebe da liši prava na život... jer u tome ima mnogo više čovečnosti i dostojanstva... Nismo umrli kada nas zanemare i zaborave, već kada ugušimo i poslednji atom vlastitoga uma... uma sa kojim se licitira... uma sa kojim se poigravaju... Poraz je centralni problem o kome nije pohvalno pričati... koji tek može biti na dva načina shvaćen... retko prihvaćen... ali sa kojim se ponajpre treba iseliti iz polja nešto intenzivnijeg polja razmatranja... posmatranja... osmatranja... I kojim se to slučajem u poraženoj okolnosti snaći i pronaći... u tom polju poražavajućih okolnosti... No, ipak poraz je takva vrsta bujice koja nosi i odnosi, a Bog zna šta novo jutro svima donosi... Strah od poraza nije potrebno savladavati, a ni lažno gostoljublje prema njemu iskazivati... Jedino u porazu nema neizvesnosti koja sporo prolazi... koja kao Godo nikad ne dolazi... Tu ipak misao nešto lakše nadolazi... Bol i tuga kao da prolazi... ili opet u naletu dolazi... I nakon poraza više nema mesta onim sukobima kada smo kao nepoznato nam razglabanje kobajagi umeli reći tek neki pozitivizam u prilog naivnoj tuposti na uštrb poraženog... Poraz kao opora kora limuna koji poraženi ustupa drugima za osveženje prostorija... Poraz koji motiviše na izostanak dalje borbe... jer protiv sukoba interesa šta se tu može... A interes je pohranjen još na početku svake priče... Poraz koji svoje pse uspava i pre početka zabranjene borbe... Jedino u porazu nema prostora za pseću poniznost i tihost... Poraz je možda tromost tela, ali i gomila duše raspevanog stiha... i stila... Poraženi su možda bez respekta i hleba, ali ne i bez visokopodignutog čela... Poraženi odrpani i izgladneli... Odbačeni i prokaženi... I da... A kako ne reći da jedino poraz nema svoju uzaludnost i svoj besmisao trajanja... Poraženi možda jesu prevareni i izigrani, no nekad i negde nekom nadzemljaskom snagom  od Bog zna čega sve sačuvani i za nešto smislenije oživljeni... opet probuđeni... a možda i sluđeni... otuđeni...