БЕЗ НАМЕРЕ ДА ВОЛИШ...

Моји осећаји који не лажу 

и који су само ту 

да сву лепоту узалудности искажу, 

нису у скалду са твојим повлачењем 

које зазвучи тек безнадежно 

и време ће показати нешто касније, 

без молбе да ти опраштам 

и трећи пут даље, 

ко што показа 

како пуштам све олако од данас 

и пропуштам те - не помисли икад тако, 

кад јуче осудих се да ти пишем 

после твога тродневног ћутања, 

а већ данас ућутаћу вечно до у бескрај, 

само да бих спознала 

прст вишње правде у свему 

и мучим се још који минут 

овом слепом заљубљеношћу, 

а ти немаш намеру да волиш 

и ја стављам тачку 

како све не би личило 

на тоналитет онај јулски 

када остадох рањена да крварим 

заробљена да те чекам, 

а ко би рекао кад тад и дочекам, 

и нећу да се плашим онога што ће доћи 

или неће са тобом сличним више икад доћи, 

а требало је преживети 

и треба надживети 

сво то отупљење једне узалудности 

и зато посматрајмо иза кулисе 

како стојим вечно срећно сама,  

а мој пут тече као река 

крај које пишем по доживљају 

не више онако типично тужна, 

јер своме ја 

радостима новим остадох опасно дужна...