Поново одређујем мисао
с друге стране гледишта
и распоређујем своје небиће
у потпуно безличне одоре,
док је у беоњачи севало
без делимичног ангажовања,
а у мени још прошета
допуна карактера
и то чини посебним
овај поредбени час и сат,
а ја пуштам и даље тврђење
да се поигра мојим ћутањем
по свом саставу
као проста реченица
и постајем човек
без некадашњег убеђења и утврђења,
па сваки исказ
брзином певања севне
и бездушна скупина
једначи се по звучности својој,
а ја противно овој замисли туге
пунокрвно одапињем стрелу
ка сопственом срцу
и нека још само то
посече моје умирање у лету...
Нема коментара:
Постави коментар