ПОНИШТЕЊЕ ЈЕЛЕНА...

А све у славу пораза 

и брзих заборава 

где ово није време одважних синова, 

развезаћу бљутаве кише 

и разрешићу сломљене мисли 

и пролазност фарбам у зелено 

да после заноса 

на поду спаљене куће 

излежем као квочка 

оглодане лобање 

кад горак је овај бол 

за ваше канибалистичке уши 

и тај најлепши усхит 

нећете никад од мене више чути, 

јер опет крвари тишина 

и запева слобода 

у пропасти ничемо 

погажени и мртви 

без узвишеног поништења 

провидни од бесциљног лутања 

и привиђења 

и више не одлази светлост 

из овог доживљаја, 

а сећам се далеког виса 

са кога узлетеше ми забрањене чежње 

и пробуди се рика мога еха 

и лелек срушеног јелена...