Распарати дан од ноћи
и довеслати кроз ту раздвојеност
као пред укроћену горопад
и понирати кроз нарав
једне мајске кише
наспрам ове тишине
и наслућивати твоје шаке
и додир у одливању
и наслонити се на твој вид
и бити амплитуда свих осцилација
и бити скрама и ослонац
и подлац
и бити ограничење
између две мождане хемисфере...
Нема коментара:
Постави коментар