ГРАНИЦЕ ИЗДАЈСТВА...

Већ неколико пута враћам се 

с овог пута благе ироније 

и то као да ми омогући 

шпекулисање 

над овом галамом 

којој исцртавам границе издајства 

и опет кроз срце моје 

данас нема пртине, 

а куда поћи из вира овог опкољавања, 

кад тек оштрици приступам 

и издржљивост стискам 

у промрзлој руци, 

а пред зору начињем отпор, 

још неприступачна и љута 

посредујем у размени 

две заробљене речи 

чак и када ми то није јасно, 

а површно уништено људство 

слабо клима главом, 

киша и измаглица 

прекидају сваки мој јаук и издах, 

а несаломљивост 

без прикупљених комада снаге 

освиће неодлучна у полумраку 

мрмљања којим нећу означити време...