Данас у мени
нема оне речитости
као да сам силуета
у безваздушном простору
и нема оних
рефлексија из дубине
уморне мисли
у непознато залазе
и хоризонти нису широки
душевност точим тек успорена
топлина истиче уморна
и тако изрази су ми недотерани
стихови неизбрушени
а стил којим пишем аљкав је
али зато трагови бола
још се нису слегли
и погружени су данас у реку
а река мирна и хладна отиче
у посебан свет равнодушности
и глед за реком
кроз поље даљине
потече убрзано
без предаха
па у мени заустави сваки крик...
Нема коментара:
Постави коментар