Нико не зна могућности песничке
тако силне и јаке,
кад у лирици нашој
после пољубаца долази љубав
и биће да то пламен истине
плане у мени љубавниче
кад ми се не смемо
више никад срести -
можда тек у другом животу...
Ми се не смемо срести
тек у другом животу и
не заустављај точак овог кружења,
будимо гладни до сласти
јер још си скривен у
углу овог живог бића
и стермим да волим
те емоције снажне и одважне
кад небо ми твоје име шапне
у срце песникиње стане
и као освит сунца гране -
умемо ли живети интензивно
кад од нас не преостане
више ишта...
Нема коментара:
Постави коментар