Замисли празан удар светла
и сувише борбене мисли
под копитом оног камена
у телу жабе, где бејаше то
снага воде, удар горма, чак
котрљање стене или ситне
капи на обали оних времена у
испарењу просвираних сивих
успомена на језику врха оне
литице горде, одакле хладан
поглед буни искре поезије ове
уплетене у власи свелих трава
и згажених малих људских права...
Нема коментара:
Постави коментар