ОКТОБАР...

Скупила се уста у овој тмини
октобарска небеса подбарна
кишом хладном квасе поља
јутра склизну под маглом немом
језерска вода непрозирно ћути
а лишће под дрвећем опет трули
и птице су сапрушене том сетом
под непомичном тужном сценом...

Гране су модрином уплетене у реку
кишни су дани расквасили блато
и тек по неки одблесак корака
излоканим асфалтом се отима
џепови старог капута крај пута
свој ситниш неприметно губе
збиља је као пустош крута и груба
каљужа за ђонове опуту плете...