ПРОЧИШЋЕЊЕ...

Почетак јутра остружем са 
зидова подлупљених успомена
и пустим најпријатније звуке
тишине из сваке капи
прашине да кроз ваздух
мале собе потраже своје
распршене ноћне снове...

И баш као да у том смислу
плеса прашњавих искрица
једног од присећања удахнем
честицу за дан што већ се
разлиста кроз низ нових
питања и асоцијација у
недоглед свој да заблиста...

Плавим ћу димом проћи
до прочишћења и нечујно
досегнути испод жила и
корења свог размишљајућег
жића тамо где сваки умор
копни унутар живе топлине
охлађеног срчаног језгра...