ПЕСНИЧКИ ДАН...

Песнички дан почиње увече
на поду у природном молу...

Песнички дар почиње изјутра
и Реч као најимпозантнија
грађевина неког старог времена...

Реч као темељ цивилизације
уклете и Реч тај величанствени
храм сада већ срушен без трага
са остатком Господњег олтара
где Песници приносише Реч
ту најсветију жртву на камену
Часну Трпезу кроз сузе изливене
на пучини одушевљења за
океан замки и искушења,
за валовите таласе вода, за
грешнике разних типова, за 
жене што животе посветише Богу, 
што оплакују своје грехе...

У миру Речи да се помолимо:
Отвори моја пуста уста и научи
ме Речи Твојој, Ти Речи Живота, 
Ти централни нерву Космоса...

Ту где се круг затвара
Ту где је најсавршенија Реч
она најкраћа и најдубља...

Комбинујем Речи, где
свака Реч је увек Реч 
у малом
у цик зоре
у освит зоре...

Речи победничке химне појем:
Слава Речи Твојој...

Речи као музички мотив
и Реч благу снујем
Реч благу опет чујем...

Нека проговори свака људска Реч...

Прилепљујем се за Реч Твоју...

Речима стихословити
Речима славословље узносити...

Душа Космоса - нека жена
Глава Космоса - човек од блата...

Дух, душа и тело
одсеци бесконачног времена...