Псујем од сванућа до свиснућа
као кроз тишину једног ћутања
Ја Човек-Трагалац, што спознаје
сву сигурност најплодније самоће...
Пролазим нетрагом као кроз
прозрачно измицање у реч
пред мноштвом свих животних
сложености разливених мисли...
Разоткривам Поезијом овом
сва она успела и неуспела
остварења стиха и стила, услед којих
и гомила ћутања у бескрај се вине...
Замирише живот на она сјајна
недокучива ишчезнућа смисла
под маском свих разочараности
још са прага извесних пролазности...
Нема коментара:
Постави коментар